Пређи на садржај

Глорија Гејнор

С Википедије, слободне енциклопедије
Глорија Гејнор
Гејнор 2014. године
Лични подаци
Пуно имеГлорија Фаулс
Датум рођења(1943-09-07)7. септембар 1943. (82 год.)
Место рођењаЊуарк, Њу Џерзи, САД
Занимање
  • певачица
  • текстописац
  • глумица
СупружникЛинвуд Сајмон (в. 1979 –  р. 2005)
Музички рад
Активни период1965—данас
Жанр
Инструментивокал
Издавачке куће
  • Jocida
  • MGM
  • Polydor
  • Chrysalis
  • Stylus
  • Hot Productions
  • Logic
  • Radikal
Остало
Веб-сајтgloriagaynor.com

Глорија Гејнор (енгл. Gloria Gaynor; рођена као Глорија Фаулс (енгл. Gloria Fowles), Њуарк, 7. септембар 1943)[1][2] америчка је певачица. Најпознатија је по диско хитовима „I Will Survive“ (1978), „Never Can Say Goodbye“ (1974) и „I Am What I Am“ (1983).[3] Њена песма „I Will Survive“ доспела је на прво место Билборд хот 100 листе 1979. године.[4]

Младост

[уреди | уреди извор]

Рођена је у Њуарку, у Њу Џерзију, од оца Данијела Фаулса и мајке Квини Меј Проктор.[5] Њен отац је свирао укулеле и гитару и професионално певао по ноћним клубовима. Глорија је одрасла са петоро браће и једном сестром. Браћа су певала госпел и основала квартет са пријатељем. Породица је била релативно сиромашна, али Гејнор се сећа да је кућа била испуњена смехом и срећом. Похађала је средњу школу Саут Сајд, где је матурирала 1961. године.[5]

У својој аутобиографији „I Will Survive“ написала је: „Целог мог младог живота желела сам да певам, иако то нико у мојој породици није знао.“[6] Каријеру је започела наступајући у локалним клубовима.

Музичка каријера

[уреди | уреди извор]

Ране године и први успеси

[уреди | уреди извор]

Гејнор је шездесетих година била певачица у џез/Р&Б бенду „The Soul Satisfiers”. Први сингл под својим именом, „She'll Be Sorry/Let Me Go Baby”, снимила је 1965. за кућу „Jocida”.[7] Први прави успех дошао је 1975. са албумом Never Can Say Goodbye. Прва страна албума састојала се од три песме („Honey Bee“, „Never Can Say Goodbye“ и „Reach Out, I'll Be There“) без паузе. Овај 19-минутни плесни маратон постао је изузетно популаран у дискотекама.[5] Песма „Never Can Say Goodbye“ постала је прва песма која се нашла на врху Билбордове листе денс музике.[5]

Пробој са I Will Survive

[уреди | уреди извор]
Гејнор 1976. године

Током наредних неколико година, Гејнор је имала неколико умерених хитова. Крајем 1978, са издавањем албума Love Tracks, поново се попела на врх поп листа са мегахитом „I Will Survive“. Текст песме је написан из угла жене коју је партнер оставио. Песма је постала својеврсна химна женског оснаживања.[5] Оригинално, „I Will Survive“ је била Б-страна сингла, док је А-страна била песма „Substitute”.[4] За ову песму, Гејнор је 1980. освојила Греми за најбољи диско снимак, што је био први и једини пут да је та награда додељена.[8]

Каснија каријера и повратак

[уреди | уреди извор]

Након пада популарности диско музике, Гејнор је постигла успех 1983. са песмом „I Am What I Am“, која је постала геј химна и учинила је геј иконом. Током деведесетих, њена каријера доживљава препород захваљујући светском диско ривајвлу. Појавила се у серијама као што су That '70s Show и Ally McBeal.[9]

Године 2020, 40 година након првог, освојила је свој други Греми за госпел албум Testimony.[10] Године 2022. наступила је у америчкој верзији емисије Маскирани певач као "Сирена".

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Гејнор се 1979. удала за свог менаџера Линвуда Сајмона. Пар се развео 2005. године. Никада није имала деце, изјавивши да, иако их је она желела, њен бивши муж није.[11]

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Студијски албуми

EP-јеви

  • Happy Tears (2025)

Филмографија

[уреди | уреди извор]

Филм

Година Наслов Улога Напомене
1979. Pinay, American Style Сама себе
2006. Gray Matters
2022. The Thursday Night Club Dr. Poitier

Телевизија

Година Наслов Улога Напомене
1979. The Second City Comedy Show Сама себе ТВ специјал
Sha Na Na Епизода: "3.6"
1997. The Wayans Bros. Епизода: "Pops' Last Hurrah"
1999. Веселе седамдесете Гђа Кларк Епизода: "Prom Night"
2000. Али Мекбил Сама себе Епизода: "I Will Survive"
2022. Маскирани певач Сама себе/Сирена 2 епизоде

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Newark Public Schools Historical Preservation Committee” (PDF). 
  2. ^ Rosenfeld, Stacey (16. 3. 2012). „Gaynor recalls how she 'survived' her lifestyle”. Cliffside Park Citizen. Приступљено 21. 11. 2019. 
  3. ^ Gaynor, Gloria (10. 4. 2000). I Will Survive: The Book. St. Martin's Press. ISBN 0312300123. 
  4. ^ а б „Love Tracks awards on Allmusic”. AllMusic. Приступљено 5. 6. 2013. 
  5. ^ а б в г д „Gloria Fowles/Gloria Gaynor (1943- )”. BlackPast.org. Приступљено 2021-06-24. 
  6. ^ Gaynor, Gloria (2014). I Will Survive: The Book (на језику: енглески). St. Martin's Publishing Group. ISBN 978-1-4668-6595-2. 
  7. ^ „Jocinda Advertisement”. Billboard (на језику: енглески). 27. 11. 1965. 
  8. ^ „Gloria Gaynor - Biography”. IMDb. Приступљено 2024-09-15. 
  9. ^ „Bio – Gloria Gaynor :: Official Website”. Приступљено 2024-09-15. 
  10. ^ „2020 GRAMMY Awards: Complete Winners & Nominations List”. 20. 11. 2019. Приступљено 17. 3. 2021. 
  11. ^ Segalov, Michael (6. 7. 2019). „Gloria Gaynor 'The Holy Spirit grabbed me by the collar in 1985'”. The Guardian. Приступљено 6. 7. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Глорија_Гејнор&oldid=30440981”