Глумач
Глумач | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Златиборски |
Општина | Пожега |
Становништво | |
— 2011. | 684 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 52′ 07″ С; 20° 01′ 00″ И / 43.868666° С; 20.016666° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 395 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 031 |
Регистарска ознака | PŽ |
Глумач је насеље у Србији у општини Пожега у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 684 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Глумач се простире, северно од Пожеге, кроз Пожешку котлину, уз реку Скрапеж, где се граничи са суседним селом Врањани. Северно се граници са Отњем и Честобродицом, североисточно са Доњом Добрињом и Лоретом, источно је брдовити предео, где се налази село Бакионица, на југу се налазе Пожега, Висибаба, Радовци и Здравчићи. Саобраћајну инфракструктуру чини магистрални пут Пожега-Косјерић, односно Пожега-Јежевица-Дивчибаре (и даље за Ваљево, Београд...) са већим бројем попречних путева као и пруга Београд-Бар, односно Београд-Чачак-Краљево.
Село Глумач је на левој обали реке Скрапеж, са засеоцима смештеним по брдима и косама, почев од планине Смишаљ (у народу познат као Стрмац), па преко Барица, Никољског Брда, Колибина, Дробњачког Брда и Косе, све ниже и ниже, према југу, док код Котараца, испред самог пожешког Лисишта, не пређе у зараван. Земљиште је испресецано многим планинским потоцима, покривено је шумама, воћњацима и њивама. Последњих од 60 до 70 година; а нарочито после Другог светског рата, многе породице силазе са брда и подижу куће у пољу, поред регионалног пута Пожега - Косјерић, односно - Пожега - Јежевица - Дивчибаре.
Инфраструктура
[уреди | уреди извор]Такође постоји дом где се одржавају састанци месног одбора, и разни други скупови. У Глумчу се налази библиотека, као и фудбалски клуб Глумач. Глумач је својим рељефом укључен у лов и риболов. У Глумчу постоји основна (четворогодишња) школа Петар Лековић која ради за потребе три села Глумча, Отња и Врањана.
Име
[уреди | уреди извор]Село Глумач добило је име по родоначелнику Вукићевића - Вукићу Глумцу, кога су тако звали или по презимену које је донео из старог завичаја, или по имену места, села или засеока, у старом завичају. До доласка Вукића Глумца цео простор који ће се доцније по њему назвати Глумач, раније је, по свему судећи, припадао Честобродици коју под тим именом, помиње и чувени турски путописац Евлија Челебија, а која на старим географским картама заузима простор на левој обали Скрапежа, северно од Пожеге.
Привреда
[уреди | уреди извор]Поред исконског искуства у привредној радиности, за привредни развој једног краја главну улогу играју географски положај и општи климатски услови. Села поређана на ивицама пожешке котлине, међу којима је и Глумач - захватају три привредно географске зоне:
- Зона алувијалне равни, у доњим токовима Скрапежа, просечне надморске висине 304 m. Ову раван карактеришу дуготрајне магле.
- Зона побрђа (око 450 m. и више надморске висине) до 1830. године углавном је била под шумом, претежно храстовом. Потом су почели да се развијају воћњаци у којима ће, све до осамдесетих година преовладати шљива, док ће осталих врста воћака бити мање.
- Зона котлинског оквира (око 700 m. надморске висине) захвата мање плодно земљиште, па углавном служи за пасишта, косишта и воћњаке.
Глумач сада, је приградско село, са доста бољом инфаструктуром и могућностима даљег напредовања пре свега у пољопривреди, а сами тим и у култури, образовању …
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Глумач живи 666 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (44,1 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 242 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 9 | 11 | ||
75—79 | 21 | 25 | ||
70—74 | 39 | 41 | ||
65—69 | 28 | 33 | ||
60—64 | 21 | 22 | ||
55—59 | 16 | 25 | ||
50—54 | 26 | 25 | ||
45—49 | 45 | 33 | ||
40—44 | 25 | 26 | ||
35—39 | 25 | 32 | ||
30—34 | 24 | 20 | ||
25—29 | 16 | 19 | ||
20—24 | 25 | 16 | ||
15—19 | 27 | 22 | ||
10—14 | 20 | 19 | ||
5—9 | 17 | 22 | ||
0—4 | 14 | 14 | ||
Просек : | 44,1 | 45,5 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 347 | 94 | 223 | 20 | 10 | 0 |
Женски | 350 | 53 | 224 | 65 | 7 | 1 |
УКУПНО | 697 | 147 | 447 | 85 | 17 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 187 | 56 | 0 | 0 | 65 |
Женски | 132 | 62 | 0 | 0 | 35 |
УКУПНО | 319 | 118 | 0 | 0 | 100 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 2 | 10 | 19 | 5 | 24 |
Женски | 0 | 1 | 9 | 4 | 2 |
УКУПНО | 2 | 11 | 28 | 9 | 26 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 1 | 1 | 1 | 3 | 0 |
Женски | 1 | 0 | 0 | 7 | 8 |
УКУПНО | 2 | 1 | 1 | 10 | 8 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 2 | |
УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 2 |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Споменик народном хероју Милораду Бонџулићу
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.