Голем Град

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Голем Град
Голем Град
Prespa-ostrov.jpg
Голем Град
Голем Град на мапи Републике Македоније
Голем Град
Голем Град
Географија
ЛокацијаПреспанско језеро
Координате40°52′07″ СГШ; 20°59′21″ ИГД / 40.868722° СГШ; 20.989111° ИГД / 40.868722; 20.989111 Координате: 40°52′07″ СГШ; 20°59′21″ ИГД / 40.868722° СГШ; 20.989111° ИГД / 40.868722; 20.989111
Површина0.18 km2
Администрација
МАК

Голем Град или Змијско острво (мкд. Змиски Остров) је највеће острво у Северној Македонији. Острво се простире на површини више од 20 хектара. Налази се на Преспанском језеру, неколико километара од Грчке и Албанске територије. На острву Голем Град се налази неколико древних рушевина и цркава.[1] Такође, острво је дом неколико различитих заједница животиња, посебно змија. У августу 2008. године, острво је отворено за туристе.

Флора и фауна[уреди]

Голем Град на мапи Преспанског језера.

Голем Град је проглашен природним резерватом са специфичним геоморфолошким карактеристикама, специфичне флоре, фауне и због своје историјске прошлости. Острво је дугачко 750 м и широко 450 м, висина до 50 м изнад језера. Са свих страна острво је окружено литицама и пећинама висине од 20 до 30 метара. Изнад њих је плато са два брда на северу и југу острва. Међу брдима која имају седиште на обалама завршава се са малим увалама. Ове две увале су једина места којима се може приступити на платоу.[2]

Окружен је великом количином воде, геолошка позадина и медитеранска близина острва дају посебну микроклиму која је узрок богате и ретке вегетације, у којој доминира флора јужне Европе. Према академику Хансу Ему јасно се разликују две шумске врсте на острву.

Статус[уреди]

Према указу закона о проглашењу Националног парка Галичица, у члану 4. истог закона прописано је да парк обухвата острво Голем Град у Преспанском језеру.[3]

Због природних вредности које поседује, планом о просторном уређивању у парку је уведен посебан режим заштите и стављен је под строгу заштиту. Режим заштите у овим зонама је дефинисан у члану 104. Закона о заштити природе (Службени. Гласник 67/04).

Историјски споменици[уреди]

Иако је величина острва релативно мала, на њему је концентрисан велики број споменика културе и природних вредности. Острво је данас ненасељено, али богато ендемским биљкама, ретким птицама, заједницама животиња, као и други налази који говоре о дугој историји острва.

Осим за научнике и љубитеље природе, острво Голем Град је једно од најатрактивнијих места за оне чије је интересовање усмерено ка откривању и истраживању остатака насеља из неолита, старомакедонског и римског доба (некрополе) и средњег века. Осим римских некропола откривено је шест цркава и неколико древних рушевина. Острво је заправо било непрекидно насељено 2000 година, а монашки живот се одвијао од 10. века до 14. века. Међу откривеним црквама од посебног значаја је она подигнута у 14. веку на темељима некадашњег римског резервоара за воду.[4]

Осим очуване цркве Св. Петра, средњовековне цркве Светог Димитрија, постоји и ранохришћанска базилика са краја 4. века и почетка 5. века, где су откривени остаци мозаика на поду.[5]

Острво има три пристаништа: Св. Петар, Гојдарица и Влаина.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Eadem, Golem Grad de Prespa, „Spartacus“, II, Symposium 2002, Sandanski, Veliko Trnovo, 2006, 11-20
  2. ^ „ОСТРОВ ГОЛЕМ ГРАД”. Архивирано из оригинала на датум 01. 12. 2012. Приступљено 2012-08-29. 
  3. ^ „Национален парк Галичица”. Приступљено 2012-08-29. [мртва веза]
  4. ^ Цв. Грозданов, Композиција Опсаде Цариграда у цркви Светог Петра на Преспи, ЗЛУ, 15, Нови Сад, 1979, 277-287
  5. ^ В. Битракова-Грозданова, Ископувања на Голем Град, 1981-1986, МАА, 10, Скопје, 1989, 101-133

Спољашње везе[уреди]