Голово

Голово
Голово;
	Панорама Голова
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Чајетина
Становништво
— 2011.	169
Географске карактеристике
Координате	43° 43′ 28″ С; 19° 47′ 17″ И / 43.7244° С; 19.7881° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	879 m
	Голово Голово на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	031
Регистарска ознака	UE

Голово је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 169 становника.

Голово се налази источно од Краљевих Вода и југоисточно од Чајетине, односно на шестом километру пута Чајетина Алин Поток. Граничи се са Рудинама, Мушветама и Гостиљем. Оивичено је висовима: Глизом, Градином и Цокељом.

Име места[уреди | уреди извор]

Назив Голово село добија када је отворена школа ОШ „Димитрије Туцовић” ИО Голово. Стари назив села је Рудине и под тим називом се помиње још у 18. веку. Још донедавно старији људи су Голово звали „Доње Рудине“ а садашње село Рудине су звали „Горње Рудине“.

Историја села[уреди | уреди извор]

Не зна се много о далекој прошлости Голова. По громилама које су разбацане по селу може се закључити да је Голово било насељео у претхришћанском периоду. У сеоби под патријархом Арсенијем Чарнојевићем није нико остао од староседелаца, „Старинаца“. У опустеле крајеве Златибора у 18. веку Турци покушавају да населе нове становнике, па су први становници Голова били Срби и Турци. Турци су заузели најпитомији део села док су Срби населили кршевите делове. Са Првим српским устанком, Турци одлазе из Голова.

Овде је живео Војислав Лазовић, носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Географија[уреди | уреди извор]

Топоними Голова[уреди | уреди извор]

Брда: Глиза, Градина, Поређе, Цокељ,
Река: Грабовица,
Извор: Ђокића Врело,

Насељавање[уреди | уреди извор]

Први талас насељавања почиње u 18. веку. Први се досељавају Аћимовићи, Веланци, Дедићи, Петронијевићи, Жиловићи, Зрњевићи, Бисићи, Весовићи......
Други миграциони талас догодио се за време Првог српског устанка, тада се још насељавају: Чумићи, Буљугићи, Понорци....
Трећи талас почиње тридестих година 19. века и тада се насељавају: Ђокићи, Словићи, Жунићи, Ковачевићи (Бојановићи)

Фамилије Голова[уреди | уреди извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Голово живи 202 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 56,3 година (51,9 код мушкараца и 61,0 код жена). У насељу има 95 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	680
1953.	744
1961.	639
1971.	542
1981.	432
1991.	305	299
2002.	212	212

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	211	99,52%
непознато	1	0,47%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	0	1
80+	6	6
75—79	8	12
70—74	13	17
65—69	15	25
60—64	12	11
55—59	6	8
50—54	6	2
45—49	4	5
40—44	4	2
35—39	4	0
30—34	6	2
25—29	10	2
20—24	6	5
15—19	2	3
10—14	0	0
5—9	3	0
0—4	4	2
Просек :	51,9	61,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	113	125	130	129	124	116	95

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	33	38	10	5	5	2	1	0	1	0	2,23

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	102	35	52	9	5	1
Женски	101	9	53	37	1	1
УКУПНО	203	44	105	46	6	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	63	44	0	2	12
Женски	55	42	0	0	6
УКУПНО	118	86	0	2	18
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	3	0	0
Женски	0	0	4	3	0
УКУПНО	0	2	7	3	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]