Голово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Голово
Golovo.jpg
Панорама Голова
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Чајетина
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 169
Географске карактеристике
Координате 43°43′28″ СГШ; 19°47′17″ ИГД / 43.7244° СГШ; 19.7881° ИГД / 43.7244; 19.7881Координате: 43°43′28″ СГШ; 19°47′17″ ИГД / 43.7244° СГШ; 19.7881° ИГД / 43.7244; 19.7881
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 879 м
Голово на мапи Србије
Голово
Голово
Остали подаци
Позивни број 031
Регистарска ознака UE

Голово је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 169 становника.

Голово се налази источно од Краљевих Вода и југоисточно од Чајетине, односно на шестом километру пута Чајетина Алин Поток. Граничи се са Рудинама, Мушветама и Гостиљем. Оивичено је висовима: Глизом, Градином и Цокељом.

Име места[уреди]

Назив Голово село добија када је отворена школа ОШ „Димитрије Туцовић” ИО Голово. Стари назив села је Рудине и под тим називом се помиње још у 18. веку. Још до недавно старији људи су Голово звали „Доње Рудине“ а садашње село Рудине су звали „Горње Рудине“.

Историја села[уреди]

Не зна се много о далекој прошлости Голова. По громилама које су разбацане по селу може се закључити да је Голово било насељео у претхришћанском периоду. У сеоби под патријархом Арсенијем Чарнојевићем није нико остао од староседелаца, „Старинаца“. У опустеле крајеве Златибора у 18. веку Турци покушавају да населе нове становнике, па су први становници Голова били Срби и Турци. Турци су заузели најпитомији део села док су Срби населили кршевите делове. Са Првим српским устанком, Турци одлазе из Голова.

Овде је живео Војислав Лазовић, носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Географија[уреди]

Топоними Голова[уреди]

Брда
Глиза, Градина, Поређе, Цокељ,
Река
Грабовица,
Извор
Ђокића Врело,

Насељавање[уреди]

  • Први талас насељавања почиње u 18. веку. Први се досељавају Аћимовићи, Веланци, Дедићи, Петронијевићи, Жиловићи, Зрњевићи, Бисићи, Весовићи......
  • Други миграциони талас догодио се за време Првог српског устанка, тада се још насељавају: Чумићи, Буљугићи, Понорци....
  • Трећи талас почиње тридестих година 19. века и тада се насељавају: Ђокићи, Словићи, Жунићи, Ковачевићи (Бојановићи)

Фамилије Голова[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Голово живи 202 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 56,3 година (51,9 код мушкараца и 61,0 код жена). У насељу има 95 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 680
1953. 744
1961. 639
1971. 542
1981. 432
1991. 305 299
2002. 212 212
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
211 99,52 %
непознато
  
1 0,47 %


Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]