Голубац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Голубац
Golubac centar2.JPG
Центар Голупца
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Браничевски
Општина Голубац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1653
Географске карактеристике
Координате 44°39′00″ СГШ; 21°37′35″ ИГД / 44.65° СГШ; 21.6265° ИГД / 44.65; 21.6265Координате: 44°39′00″ СГШ; 21°37′35″ ИГД / 44.65° СГШ; 21.6265° ИГД / 44.65; 21.6265
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 179 м
Голубац на мапи Србије
Голубац
Голубац
Остали подаци
Поштански број 12223
Позивни број 012
Регистарска ознака PO

Голубац је насеље у Србији у општини Голубац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 1.653 становника.

Насеље је смештено на обали Дунава, а недалеко од њега налази се позната Голубачка тврђава.

Природни услови[уреди]

Средиште Голупца

Град Голубац је смештен у источном делу Републике Србије, на самој граници са Румунијом. Граница је река Дунав. Од најближег већег града, Пожаревца град је удаљен 50 км источно, а од главног града Београда 130 км источно.

Рељеф: Голубац је смештен на прелазу из историјске области Звижд (око реке Пек) у област Ђердапа. Насеље је положено на десној обали Дунава, на месту где крајње југоисточни обод Панонске низије прелази у Ђердапску клисуру, смештену између југозападних планина Карпата. Сходно томе, западно од града се прижа таласасти предео Звижда и Браничева, док се источно издиже планински предео. Најближе брдо граду је Радан. Стари део насеља је смештен у уском приобалном појасу Дунава, док се новији део пружа на узвишењу јужно. Средиште насеља је положено на приближно 75 метара надморске висине, али се јужни делови издижу и до 130 метара.

Клима у Голупцу је умереноконтинентална. Удари кошаве зими су посебно јаки с обзиром да она дува уз Ђердапске клисуре.

Воде: Голубац се и образовао на месту где је Дунав утиче у Ђердапску клисуру. 4 км низводно је смештена Голубачка тврђава, на месту главног сужења реке при утоку у клисуру. Ипак, овај положај је био неподесан за развој већег насеља, па се оно образовало на месту данашњег Голупца, где се оно могло ширити ка југу. Јединственост Дунава испред Голупца је даје он најшири на целом свом току - преко 6 километара. Све пар километара низводно он се сужава на мање од 300 метара.

Историја[уреди]

До 19. века главно историјско средиште голубачког краја је била Голубачка тврђава, да би се од тада почело развијати данашње насеље као омање средиште. Крајем 19. века Голубац постаје варошица[1].

196472. године образовано је Ђердапско језеро. Голубац је био прво узводно насеље од хидроцентрале које није било измештено издизањем нивоа Дунава. Ипак, најнижи делови приобаља, попут спортских терена уз Дунав, су неповратно потопљени. Ово није много омело развој Голупца током друге половине 20. века, када град добија неколико индустријских погона у источном делу, више управних здања у градском средишту. Највећи значај је имала изградња великог хотела „Голубачки град” средином 1980-их година, смештеног између главног градског трга и Дунава.

Од 2000-их година насеље се брзо обнавља, у складу са све већом оријентацијом Голупца ка туризму. У граду су обновљени главни трг и парк, а насеље је добило и савремени кеј у градској зони, са укљученом бициклистичком стазом.

Становништво[уреди]

У насељу Голубац живи 1.494 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,0 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 653 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.373
1953. 1.430
1961. 1.743
1971. 1.779
1981. 1.924
1991. 1.995 1.909
2002. 1.896 2.072
2011. 1.653
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.716 90,50 %
Власи
  
88 4,64 %
Румуни
  
19 1,00 %
Црногорци
  
11 0,58 %
Југословени
  
9 0,47 %
Мађари
  
3 0,15 %
Македонци
  
3 0,15 %
Хрвати
  
2 0,10 %
Руси
  
2 0,10 %
Чеси
  
1 0,05 %
Словенци
  
1 0,05 %
Бугари
  
1 0,05 %
непознато
  
29 1,52 %


Знаменитости[уреди]

Голубац је данас најпознатији по истоименој Голубачкој тврђави, смештеној 4 км низводно од града. Она је културно добро од изузетног значаја, а последњих година и значајно туристичко одредиште.

Поред тога, у самом граду се налазе Црква Светог Николе у Голупцу и Зграда у Ул. Вељка Дугошевића 110 у Голупцу као културна добра од великог значаја.

Збирка слика[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Којић, Бранислав (1970). Варошице у Србији XIX века. Београд: Институт за архитектуру и урбанизам Србије
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]