Голубови

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Голубови (породица))
Columbidae
Временски распон:
Early Miocene—recent
[1]
Pigeon on high tension cable.png
Девичански голуб на струјном каблу
Rock dove - natures pics.jpg
Домаћи голуб (Columba livia domestica)
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Columbiformes
Породица: Columbidae
Потфамилије
Pigeon range.png
Географски опсег фамилије Columbidae

Голубовии (Columbidae) фамилија су птица која обухвата обичне голубове, грлице, гугутке и додовке. Центри настанка, диверзитета и распростирања фамилије биле су области југоисточне Азије (Индомалајско зоогеографско царство) и Аустралије (Нотогејско зоогеографско царство). Фамилија Columbidae обухвата око 42 рода и 310 савремених врста са свих континената изузев Антарктика. Највећа разноврстност је присутна у индомалезијској и аустралазијској екозони. Голуби су веројатно најзаступљеније птице на свету. Голубови су јаке птице с кратким вратовима, и кратким витким кљуновима који код неких врста имају меснате цере. Они се првенствено хране семеном, воћем и биљном масом.

Голубови граде релативно слаба гнезда, често користећи пруће и друге материјале, који се могу положити на дрвећу, испод стреја, или на земљи, у зависности од врсте. Они легу једно или два јајета истовремено, а оба родитеља брину о младима, који напуштају гнездо након 7-28 дана.[2] За разлику од већине птица, оба пола производе „зобно млеко” којим хране младунце. Оно се излучује из ћелија у облози вољке које су испуњене течностима. Младунац голубова се назива „голупче”.

Таксономија и систематика[уреди]

Породицу Columbidae је увео енглески зоолог Вилијам Елфорд Лич у водичу за садржај Британског музеја објављеног 1820.[3][4] Columbidae је једина живућа фамилија у реду Columbiformes. Саџе (Pteroclididae) су раније сврставане овде, али су померене у засебни ред Pteroclidiformes на бази анатомских разлика (e.g., оне не могу да пију „сисањем” или „пумпањем”);[5]сада се сматрају блиско сродним са обалским птицама.[6] Недавне филогеномске студије подржавају груписање голубова и саџа заједно, заједно са мадагаскарским пастушкама, формирају сестрински таксон са Mirandornithes.[7][8][9][10]

Columbidae се обично деле у пет потпородица, вероватно нетачно.[11][12] На пример, амерички теренски и препеличасти голубови (Geotrygon), који се обично уврштавају у Columbinae, чини се да су две различите потпородице.[13] Редови наведени овде следе рад Baptista et al. (1997),[14] уз мање измене.[15][16][17]

Распоред родова и именовање потфамилија у неким случајевима су привремени, јер анализе различитих ДНК секвенци производе резултате који се разликују, често драстично, у постављању одређених (углавном индо-аустралијских) родова.[12] Ова двосмисленост, вероватно проузрокована привлачењем дугих грана, изгледа да потврђује да су голубови прво еволуирали у аустралазијском региону, и да Treronidae и сродне форме (крунски и фазански голуби, на пример) представљају ранију радијацију групе.[12]

Фамилија Columbidae је раније исто тако садржала фамилију Raphidae, која се састојала од изумрлих врста усамљеника са Родригеза и додоа.[17][18][19] Ове врсте су по свој прилици део индо-аустралијске радијације која је произвела три мале потфамилије наведене горе,[20] са воћним голубовима и голубовима (укључујући никобарског голуба). Стога су они овде укључени као потфамилија Raphinae, чекајући на боље материјалне доказе о њиховим тачним односима.[21]

Погоршавајући ове проблеме, колумбиди нису добро заступљени у фосилним записима.[22] За сада нису пронађени истински примитивни облици.[12] Род Gerandia је био описан из раних миоценских депозита у Француској, али мада се дуго веровало да је голуб,[23] Фрагментарни остаци од вероватно птилинопинског голуба из раног миоцена су нађени у Банокбернског формацији на Новом Зеланду и описани су као Rupephaps;[24] Arenicolumba (Columbina prattae) из приближно истовремених наслага у Флориди се у данашње време условно издваја у Arenicolumba, али њено разликовање од Columbina/Scardafella и сродни родови требају да буду чвршће установљени (e.g. путем кладистичке анализе).[25] Осим тога, сви остали фосили припадају постојећим родовима.[26]

Голупче
Удварање камењарских голубова

Филогенија[уреди]

Филогенија базирана на раду Џона Х. Бојда, III,[27] a professor of economics.[28]


Columbinae
Zenaidini


Starnoenas (плавоглави препеличасти-голубови)



Geotrygon (препеличасти-голубови)






Leptotila



Leptotrygon (маслинасти препеличасти-голубови)





Zenaida



Zentrygon





Колумбини



Ectopistes (голуб селац)



Patagioenas (Амерички голубови)





Reinwardtoena




Turacoena



Macropygia







Streptopelia




Columba (голубови старог света)




Nesoenas



Spilopelia








Claravinae

Claravis




Uropelia (дугорепи земљишни голубови)




Metriopelia



Columbina [Scardafella]





Raphinae
Фабини

?Henicophaps




Gallicolumba




Alopecoenas





Ocyphaps (ћубасти голуб)



Petrophassa (камењарски голубови)





Leucosarcia (Вонга голубови)




Geopelia




Phaps



Geophaps









Рафини

Trugon



Microgoura




Otidiphaps (фазански голуб)




Goura




Didunculus




Caloenas (никобарски голуб)




Raphus (додо)



Pezophaps (усамљеник са Родригеза)









Треронини

Treron (зелени голубови)



Туртурини

Phapitreron (смеђи голубови)




Chalcophaps (смарагдни голубови)




Oena (намаква голуби)



Turtur (афрички дрвни голуби)





Птилинопини

Ducula (империјални голубови)




[Ptilinopus; Drepanoptila; Alectroenas] (воћни голубови)




Hemiphaga (новозеландски голубови)




Lopholaimus (чубасти голубови)




Cryptophaps (сомбре голубови)



Gymnophaps (планински голубови)











Историја[уреди]

Сматра се да су голубови припитомљени пре више од 3000 година пре нове ере. Најверојатније су их припитомили Египћани и Сумери. Ови народи су поштовали голубове као свету птицу и гласнике богова. Приликом ископавања фараонских гробница пронађени су мумификовани голубови који су фараону требали да послуже као гласници приликом путовања у небо. Из старог Египта узгој домаћих голуба се ширио на остале цивилизације. Познато је да су се стари Грци и Римљани почели рано бавити узгојем голуба. У то време су се полако почеле формирати различите расе голубова. У средњем веку само су племићи смели узгајати расне, док су сељаци смели да држе само обичне полудивље голубе. Распадом феудалног система и стварањем демократија расни голуби постају доступни свим људима па отада почиње стварање многих нових пасмина.

Домаћи голубови се могу поделити на две основне групе - на украсне голубове који се узгајају због своје изузетне лепоте, и спортске голубове који се узгајају због својих летачких особина. Голубови летачи деле се на летаче, високолетаче, Енглески типлер, писмоноше и превртаче. Украсни голубови се деле на њивске голубове и голубове у боји, голубове бубњаре, голубове гушане, структурне голубове, голубове галебиће, брадавичасте голубове и краткокљуне украсне голубове.

Изглед и особине[уреди]

Перје овог реда птица је од једноставно обојеног па до тропско шареног. Многе врсте имају упадљиве шаре или нарочито на глави, врату и крилима перје с металним одсјајем. Разликовање полова на темељу боје перја код ових птица није могуће.

Све врсте имају снажно развијену вољку која им служи за похрану хране, за неке делове пробавног процеса и за припрему вољкиног млека. Неке врсте још имају закржљали остатак слепог црева, док је код већине врста потпуно нестало.

Међу врстама постоје изражени специјалисти, али и свеждери. Већина врста има велику потребу за водом за пиће, али и за купање. Ове птице живе моногамно.

Гнезде се претежно на дрвећу и у грмљу. Постоје и врсте које се гнијезде на тлу или у дупљама. Већина врста може имати неколико легала у једној години. На лежању на јајима учествују оба родитеља. Гнезда голубови најчешће израђују од штапића пронађених у природи. На голубљим јајима за време инкубације седе и мужјак и женка.

Исхрана[уреди]

Голубови се хране семењем, воћем и биљкама. За разлику од осталих птица, производе властито млеко. Голубље млеко има врло високе нутритивне вредности, а родитељи њиме хране своје младе.

Хране се биљном храном - врсте умерених подручја претежно разним семењем, а тропске врсте и плодовима. Домаћи голубови потичу од голубова пећинара, дивље врсте које још и данас живи по пећинама и јамама под земљом. Пећинари су распрострањени претежно на Средоземљу (живе и у Далмацији), северној Африци и Индији. У Европи осим пећинара живе и друге врсте дивљих голуба: голуб дупљаш, голуб гривњаш, грлица и гугутка.

Галерија слика[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Farner, Donald (2012-12-02). Avian Biology (на језику: енглески). Elsevier. ISBN 978-0-323-15799-5. 
  2. Crome, Francis H.J. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 115—116. ISBN 1-85391-186-0. 
  3. Leach, William Elford (1820). „Eleventh Room”. Synopsis of the Contents of the British Museum (17th изд.). London: British Museum. стр. 65—70. OCLC 6213801.  Although the name of the author is not specified in the document, Leach was the Keeper of Zoology at the time.
  4. Bock, Walter J. (1994). History and Nomenclature of Avian Family-Group Names. Bulletin of the American Museum of Natural History. Number 222. New York: American Museum of Natural History. стр. 139. 
  5. Cade, Willoughby & MacLean (2014). стр. 124–126.
  6. "Columbiformes (Pigeons, Doves and Dodos)". Francis Hugh John Crome. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. Michael Hutchins, Dennis A. Thoney, and Melissa C. McDade (eds.). Vol. 9: Birds II. 2nd ed. Detroit: Gale. (2004). стр. 241–246.
  7. Jarvis, E. D.; Mirarab, S; Aberer, A. J.; Li, B; Houde, P; Li, C; Ho, S. Y.; Faircloth, B. C.; Nabholz, B; Howard, J. T.; Suh, A; Weber, C. C.; Da Fonseca, R. R.; Li, J; Zhang, F; Li, H; Zhou, L; Narula, N; Liu, L; Ganapathy, G; Boussau, B; Bayzid, M. S.; Zavidovych, V; Subramanian, S; Gabaldón, T; Capella-Gutiérrez, S; Huerta-Cepas, J; Rekepalli, B; Munch, K; et al. (2014). „Whole-genome analyses resolve early branches in the tree of life of modern birds”. Science. 346 (6215): 1320—31. PMC 4405904Слободан приступ. PMID 25504713. doi:10.1126/science.1253451. 
  8. Fain, Matthew G.; Houde, Peter (2004). „Parallel radiations in the primary clades of birds”. Evolution. 58 (11): 2558—2573. PMID 15612298. doi:10.1554/04-235. 
  9. Hackett, Shannon J.; et al. (2008). „A Phylogenomic Study of Birds Reveals Their Evolutionary History”. Science. 320 (5884): 1763—1768. PMID 18583609. doi:10.1126/science.1157704. 
  10. Yuri, T.; et al. (2013). „Parsimony and Model-Based Analyses of Indels in Avian Nuclear Genes Reveal Congruent and Incongruent Phylogenetic Signals”. Biology. 2 (1): 419—444. PMC 4009869Слободан приступ. PMID 24832669. doi:10.3390/biology2010419. 
  11. Allen (2009)
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 „Columbidae - New World Encyclopedia”. www.newworldencyclopedia.org (на језику: енглески). 
  13. Basically, the conventional treatment had two large subfamilies, one for the fruit doves, imperial pigeons, and fruit-pigeons, and another for nearly all of the remaining species. Additionally, three monotypic subfamilies were noted, one each for the genera Goura, Otidiphaps, and Didunculus. The old subfamily Columbinae consists of five distinct lineages, whereas the other four groups are more or less accurate representations of the evolutionary relationships.
  14. Baptista, L. F.; Trail, P. W.; Horblit, H. M. (1997). „Family Columbidae (Doves and Pigeons)”. Ур.: del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J. Handbook of birds of the world. 4: Sandgrouse to Cuckoos. Barcelona: Lynx Edicions. ISBN 84-87334-22-9. 
  15. Johnson, Kevin P.; Clayton, Dale H. (2000). „Nuclear and Mitochondrial Genes Contain Similar Phylogenetic. Signal for Pigeons and Doves (Aves: Columbiformes)” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 14 (1): 141—151. PMID 10631048. doi:10.1006/mpev.1999.0682. 
  16. Johnson, Kevin P.; de Kort, Selvino; Dinwoodey, Karen; Mateman, A. C.; ten Cate, Carel; Lessells, C. M.; Clayton, Dale H. (2001). „A molecular phylogeny of the dove genera Streptopelia and Columba (PDF). Auk. 118 (4): 874—887. JSTOR 4089839. doi:10.1642/0004-8038(2001)118[0874:AMPOTD]2.0.CO;2. 
  17. 17,0 17,1 Shapiro, Beth; Sibthorpe, Dean; Rambaut, Andrew; Austin, Jeremy; Wragg, Graham M.; Bininda-Emonds, Olaf R. P.; Lee, Patricia L. M.; Cooper, Alan (2002). „Flight of the Dodo”. Science. 295 (5560): 1683. PMID 11872833. doi:10.1126/science.295.5560.1683.  Supplementary information
  18. Janoo, Anwar (2005). „Discovery of isolated dodo bones Raphus cucullatus (L.), Aves, Columbiformes from Mauritius cave shelters highlights human predation, with a comment on the status of the family Raphidae Wetmore, 1930”. Annales de Paléontologie. 91 (2): 167. doi:10.1016/j.annpal.2004.12.002. 
  19. Cheke, Anthony; Hume, Julian P. (2010-06-30). Lost Land of the Dodo: The Ecological History of Mauritius, Réunion and Rodrigues (на језику: енглески). Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-4081-3305-7. 
  20. „dodo | extinct bird”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2017-04-23. 
  21. Christidis, Les; Boles, Walter E. (2008-01-25). Systematics and Taxonomy of Australian Birds (на језику: енглески). Csiro Publishing. ISBN 978-0-643-09964-7. 
  22. Fountaine, Toby M. R.; Benton, Michael J.; Dyke, Gareth J.; Nudds, Robert L. (2005-02-07). „The quality of the fossil record of Mesozoic birds”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 272 (1560): 289—294. ISSN 0962-8452. PMC 1634967Слободан приступ. PMID 15705554. doi:10.1098/rspb.2004.2923. 
  23. Olson, Hand & Worthy (2009). стр. 649–656.
  24. Worthy, Trevor H.; Hand, Suzanne J.; Worthy, Jennifer P.; Tennyson, Alan J. D.; Paul Scofield, R. (2009-07-01). „A Large Fruit Pigeon (Columbidae) from the Early Miocene of New Zealand”. The Auk. 126 (3): 649—656. ISSN 0004-8038. doi:10.1525/auk.2009.08244. 
  25. „Fossilworks: Gateway to the Paleobiology Database”. fossilworks.org. 
  26. Mayr, Gerald (2009-04-21). Paleogene Fossil Birds (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-540-89628-9. 
  27. Boyd, John H., III (2007). COLUMBEA: Mirandornithes, Columbimorphae. JBoyd.net. Приступљено 30. 12. 2015. 
  28. Boyd, John H., III. „John Boyd's Home Page”. JBoyd.net. Приступљено 11. 1. 2017. 

Литература[уреди]

  • Leach, William Elford (1820). „Eleventh Room”. Synopsis of the Contents of the British Museum (17th изд.). London: British Museum. стр. 65—70. OCLC 6213801.  Although the name of the author is not specified in the document, Leach was the Keeper of Zoology at the time.</ref><ref>Bock, Walter J. (1994). History and Nomenclature of Avian Family-Group Names. Bulletin of the American Museum of Natural History. Number 222. New York: American Museum of Natural History. стр. 139. 
  • Allen, Barbara (15. 10. 2009). Pigeon. Reaktion Books. стр. 200. ISBN 978-1-86189-711-4. 
  • Olson, Storrs L. (1985). „The fossil record of birds”. Ур.: Farmer, Donald S.; King, James R.; Parkes, Kenneth C. Avian Biology, Vol. VIII. Academic Press. стр. 79—238. ISBN 978-0-12-249408-6. Приступљено 28. 3. 2016. »The earliest dove yet known, from the early Miocene (Aquitanian) of France, was a small species named Columba calcaria by Milne-Edwards (1867–1871) from a single humerus, for which Lambrecht (1933) later created the genus Gerandia.« 
  • Leach, William Elford (1820). „Eleventh Room”. Synopsis of the Contents of the British Museum (17th изд.). London: British Museum. стр. 65—70. OCLC 6213801. 
  • Bock, Walter J. (1994). History and Nomenclature of Avian Family-Group Names. Bulletin of the American Museum of Natural History. Number 222. New York: American Museum of Natural History. стр. 139. 
  • Crome, Francis H.J. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 115—116. ISBN 1-85391-186-0. 
  • Blechman, Andrew (2007). Pigeons: The Fascinating Saga of the World's Most Revered and Reviled Bird. Grove Press. ISBN 978-0-8021-4328-0. 
  • Gibbs, David J. (2001). Pigeons and Doves. Pica Press. ISBN 978-1-873403-60-0. 

Чланци[уреди]

Спољашње везе[уреди]