Гонореја

С Википедије, слободне енциклопедије
Гонореја
СинонимиGonorrhoea, гонококална инфекција, гонококални уретритис, ди клап, трипер, капавац
Gonococcal lesion on the skin PHIL 2038 lores.jpg
Гонококална лезија на кожи
СпецијалностиИнфективна болест
СимптомиНиједан, горући бол при мокрењу, вагинални исцедак, пенисни исцедак, бол у карлици, болови у тестисима[1]
КомпликацијеУпална болест карлице, упала епидидимиса, септични артритис, ендокардитис[1][2]
УзроциNeisseria gonorrhoeae типично полно пренесена[1]
Дијагностички методТестирање урина, мокраћне цеви код мушкараца, или врата материце код жена[1]
ПревенцијаКондоми, сексуални односи са само једном особом која није заражена, полна апстиненција[1][3]
ЛечењеЦефтриаксон инекцијом и азитромицин орално[4][5]
Фреквенција0,8% (жене), 0,6% (мушкарци)[6]
Постер из Другог светског рата

Гонореја, трипер или капавац је заразна полна болест, узрокована бактеријом Neisseria gonorrhoeae, која се преноси полним контактом.[1] Приликом полног контакта долази до преноса бактерије са слузнице полних органа заражене особе на слузницу здраве особе. Бактерије нападају цилиндрични епител слузнице (цервикални канал, ректум) изазивајући упалну реакцију.[7] Инфицирани мушкарци могу искусити бол или пецкање током мокрења, исцедак из пениса или болове у тестисима.[1] Инфициране жене могу доживети пецкање током мокрења, вагинални исцедак, вагинално крварење између менструација или бол у карлици.[1] Компликације код жена укључују упалну болест карлице, а код мушкараца укључују упалу епидидимиса.[1] Многи заражени, међутим, немају симптоме.[1] Ако се не лечи, гонореја се може проширити на зглобове или срчане залиске.[1][2]

Гонореја се шири сексуалним контактом са зараженом особом.[1] То укључује орални, анални и вагинални секс.[1] Такође се може проширити са мајке на дете током рођења.[1] Дијагноза се врши испитивањем урина, уретре код мушкараца или грлића материце код жена.[1] Препоручује се тестирање сваке године свих жена које су сексуално активне и имају мање од 25 година, као и оних са новим сексуалним партнерима;[3] иста препорука важи и за мушкарце који имају секс са мушкарцима (МСМ).[3]

Гонореја се може спречити употребом кондома, сексом са само једном неинфицираном особом, и полном апстиненцијом.[1][3] Лечење се обично врши цефтриаксоном инекцијом и азитромицином орално.[4][5] Развила се резистенција на многе раније коришћене антибиотике и повремено су потребне веће дозе цефтриаксона.[4][5] Поновно тестирање се препоручује три месеца након лечења.[3] Такође требају да се лече и сексуални партнери из последња два месеца.[1]

Гонореја погађа око 0,8% жена и 0,6% мушкараца.[6] Процењује се да се годишње догоди 33 до 106 милиона нових случајева, од 498 милиона нових случајева излечивих полних болести - што такође укључује сифилис, хламидиозе и трихомонијазе.[8][9] Инфекције код жена најчешће се јављају у млађем одраслом добу.[3] У 2015. години, ова болест је изазвала је око 700 смртних случајева.[10] Описи болести датирају још од нове ере у Старом завету.[2] Садашње име први пут је користио грчки лекар Гален пре 200. године, називајући ову болест „нежељеним испуштањем сперме“.[2]

Симптоми[уреди | уреди извор]

Често је гонореја асимптоматска, па заражени не примећују никакве проблеме. Ако постоје, најчешћи су симптоми исцедак из вагине и болна упала слузнице порођајног канала.[11] Мушкарци понекад могу приметити жути, слузави исцедак из пениса, крв у урину или боцкање при мокрењу. Од 1 до 10 дана после инфекције јавља се запаљење и болови у уретри (мокраћном каналу пениса).[12][13] Ако се не лечи секрет постаје бистар и лепљив и одржава се неколико месеци док се не јави грозница и оток лимфних жлезда у препонама. Ако се не лечи, гонореја може изазвати неплодност, нешто ређе сепсу или оштећења других органа (срца и мозга).[11] Код жена симптоми се не морају испољити, а код неких се јавља бол у доњем делу трбуха. Заражене жене могу болест пренети на фетус. Код мушкараца се нелечена гонореја може проширити на простату, семенике и пасеменике, те такође утицати на плодност.

Жене[уреди | уреди извор]

Половина жена са гонорејом је асимптоматска, док друга половина доживљава вагинални исцедак, бол у доњем делу стомака, или бол током сексуалног односа повезан са упалом грлића материце.[14][15][16] Уобичајене медицинске компликације нелечене гонореје код жена укључују упалну болест карлице која може проузроковати ожиљке на јајоводима и резултирати каснијом ванматеричном трудноћом међу оним женама које затрудне.[17]

Мушкарци[уреди | уреди извор]

Већина заражених мушкараца са симптомима има запаљење уретре пениса повезано са осећајем печења током мокрења и исцедком из пениса.[15] Код мушкараца се испуштање са или без бола јавља у половини свих случајева и најчешћи је симптом инфекције.[18] Овај бол је узрокован сужавањем и укочењем лумена уретре.[19] Најчешћа медицинска компликација гонореје код мушкараца је запаљење епидидимиса.[17] Гонореја је такође повезана са повећаним ризиком од рака простате.[20]

Дојенчад[уреди | уреди извор]

Дојенче са гонорејом очију

Ако се не лечи, неонатални конјуктивитис (gonococcal ophthalmia neonatorum) ће се развити код 28% новорођенчади рођене од жена са гонорејом.[21]

Ширење[уреди | уреди извор]

Нетретирана гонореја се може проширити са првобитног места инфекције и заразити и оштетити зглобове, кожу и друге органе. Индикације за то могу да буду грозница, кожни осип, ране и болови и отоци у зглобовима.[17] Код узнапредовалих случајева, гонореја може изазвати општи осећај умора сличан другим инфекцијама.[18] Такође је могуће да појединац има алергијску реакцију на бактерију, у ком случају ће се сви симптоми који се појаве знатно појачати.[18] Веома ретко се може настанити у срцу, узрокујући ендокардитис, или у кичменом стубу, узрокујући менингитис. Међутим, оба случаја су вероватнија међу особама са потиснутим имунским системом.[13]

Узроци[уреди | уреди извор]

Вишеструки прикази бактерије Neisseria gonorrhoeae, која узрокује гонореју

Гонореју изазива бактерија Neisseria gonorrhoeae.[15] Претходна инфекција не даје имунитет - заражена особа се може поново заразити излагањем некоме ко је заражен. Инфициране особе могу више пута заразити друге без икаквих сопствених знакова или симптома.

Ширење[уреди | уреди извор]

Инфекција се обично шири са једне особе на другу путем вагиналног, оралног или аналног секса.[15][22] Мушкарци имају 20% ризика да се заразе само једним вагиналним односом са зараженом женом. Ризик за мушкарце који имају секс са мушкарцима (МСМ) је већи.[23] Активни МСМ може добити инфекцију пениса, док пасивни МСМ може добити аноректалну гонореју.[24] Жене имају 60–80% ризика да заразе само једним вагиналним односом са зараженим мушкарцем.[25]

Мајка може пренети гонореју на новорођенче током порођаја; када утиче на очи дојенчета, назива се офталмија неонаторум.[15] Могуће је да дође до ширења путем предмета контаминираних телесном течношћу заражене особе.[26] Бактерија обично не преживи дуго ван тела, обично умире за неколико минута до сати.[27]

Лечење[уреди | уреди извор]

Лечење се обавља антибиотицима, од којих се мора применити неколико врста. У последњих десет година све је више врста Neisseria gonorrhoeae отпорних на антибиотике, па лечење постаје теже.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ „Gonorrhea – CDC Fact Sheet (Detailed Version)”. CDC. 17. 11. 2015. Архивирано из оригинала на датум 2. 9. 2016. Приступљено 27. 8. 2016. 
  2. ^ а б в г Morgan, MK; Decker, CF (август 2016). „Gonorrhea.”. Disease-a-month : DM. 62 (8): 260—8. PMID 27107780. doi:10.1016/j.disamonth.2016.03.009. 
  3. ^ а б в г д ђ Workowski, KA; Bolan, GA (5. 6. 2015). „Sexually transmitted diseases treatment guidelines, 2015.”. MMWR. Recommendations and Reports / Centers for Disease Control. 64 (RR-03): 1—137. PMC 5885289Слободан приступ. PMID 26042815. 
  4. ^ а б в „Antibiotic-Resistant Gonorrhea Basic Information”. CDC. 13. 6. 2016. Архивирано из оригинала на датум 8. 9. 2016. Приступљено 27. 8. 2016. 
  5. ^ а б в Unemo, M (21. 8. 2015). „Current and future antimicrobial treatment of gonorrhoea – the rapidly evolving Neisseria gonorrhoeae continues to challenge.”. BMC Infectious Diseases. 15: 364. PMC 4546108Слободан приступ. PMID 26293005. doi:10.1186/s12879-015-1029-2. 
  6. ^ а б Newman, Lori; Rowley, Jane; Vander Hoorn, Stephen; Wijesooriya, Nalinka Saman; Unemo, Magnus; Low, Nicola; Stevens, Gretchen; Gottlieb, Sami; Kiarie, James; Temmerman, Marleen; Meng, Zhefeng (8. 12. 2015). „Global Estimates of the Prevalence and Incidence of Four Curable Sexually Transmitted Infections in 2012 Based on Systematic Review and Global Reporting”. PLOS ONE. 10 (12): e0143304. Bibcode:2015PLoSO..1043304N. PMC 4672879Слободан приступ. PMID 26646541. doi:10.1371/journal.pone.0143304. 
  7. ^ Leslie Delong; Nancy Burkhart (2017-11-27). General and Oral Pathology for the Dental Hygienist. Wolters Kluwer Health. стр. 787. ISBN 978-1-4963-5453-2. 
  8. ^ Global Burden of Disease Study 2013, Collaborators (22. 8. 2015). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 301 acute and chronic diseases and injuries in 188 countries, 1990–2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.”. Lancet. 386 (9995): 743—800. PMC 4561509Слободан приступ. PMID 26063472. doi:10.1016/s0140-6736(15)60692-4. 
  9. ^ Emergence of multi-drug resistant Neisseria gonorrhoeae (PDF) (Извештај). World Health Organisation. 2012. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 12. 9. 2014. 
  10. ^ GBD 2015 Mortality and Causes of Death, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980–2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903Слободан приступ. PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  11. ^ а б „Gonorrhea - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2019-08-06. 
  12. ^ Zakher, Bernadette; Cantor MD, Amy G.; Daeges, Monica; Nelson MD, Heidi (16. 12. 2014). „Review: Screening for Gonorrhea and Chlamydia: A Systematic Review for the U.S. Prevententive Services Task Force”. Annals of Internal Medicine. 161 (12): 884—894. CiteSeerX 10.1.1.691.6232Слободан приступ. PMID 25244000. S2CID 207538182. doi:10.7326/M14-1022. 
  13. ^ а б Marr, Lisa (2007) [1998]. Sexually Transmitted Diseases: A Physician Tells You What You Need to Know (Second изд.). Baltimore, Maryland: Johns Hopkins University. ISBN 978-0-8018-8658-4. 
  14. ^ Smith, L; Angarone, MP (новембар 2015). „Sexually Transmitted Infections”. The Urologic Clinics of North America. 42 (4): 507—18. CiteSeerX 10.1.1.590.3827Слободан приступ. PMID 26475947. doi:10.1016/j.ucl.2015.06.004. 
  15. ^ а б в г д Moran JS (2007). „Gonorrhoea”. Clin Evid (Online). 2007. PMC 2943790Слободан приступ. PMID 19454057. 
  16. ^ Ljubin-Sternak, Suncanica; Mestrovic, Tomislav (2014). „Review: Chlamydia trachonmatis and Genital Mycoplasmias: Pathogens with an Impact on Human Reproductive Health”. Journal of Pathogens. 2014 (183167): 7. PMC 4295611Слободан приступ. PMID 25614838. doi:10.1155/2014/183167. 
  17. ^ а б в „What Complications Can Gonorrhea Cause?”. WebMD. 2019. 
  18. ^ а б в Brian R. Shmaefsky (1. 1. 2009). Gonorrhea. Infobase. стр. 52. ISBN 978-1-4381-0142-2. 
  19. ^ Liang Cheng; David G. Bostwick (24. 1. 2014). Urologic Surgical Pathology E-Book. Elsevier Health Sciences. стр. 863. ISBN 978-0-323-08619-6. 
  20. ^ Caini, Saverio; Gandini, Sara; Dudas, Maria; Bremer, Viviane; Severi, Ettore; Gherasim, Alin (2014). „Sexually transmitted infections and prostate cancer risk: A systematic review and meta-analysis”. Cancer Epidemiology. 38 (4): 329—338. PMID 24986642. doi:10.1016/j.canep.2014.06.002. 
  21. ^ „Prophylaxis for Gonococcal and Chlamydial Ophthalmia Neonatorum in the Canadian Guide to Clinical Preventative Health Care” (PDF). Public Health Agency of Canada. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 3. 2010. 
  22. ^ Trebach, Joshua D.; Chaulk, C. Patrick; Page, Kathleen R.; Tuddenham, Susan; Ghanem, Khalil G. (2015). „Neisseria gonorrhoeae and Chlamydia trachomatis Among Women Reporting Extragenital Exposures”. Sexually Transmitted Diseases. 42 (5): 233—239. ISSN 0148-5717. PMC 4672628Слободан приступ. PMID 25868133. doi:10.1097/OLQ.0000000000000248. 
  23. ^ Howard Brown Health Center: STI Annual Report, 2009
  24. ^ Gollmann, Wilhelm (1854). Homeopathic Guide to all Diseases Urinary and Sexual Organ. Charles Julius Hempel. Rademacher & Sheek. 
  25. ^ National Institute of Allergy and Infectious Diseases; National Institutes of Health, Department of Health and Human Services (20 July 2001). "Workshop Summary: Scientific Evidence on Condom Effectiveness for Sexually Transmitted Disease (STD) Prevention". Hyatt Dulles Airport, Herndon, Virginia. pp14
  26. ^ Goodyear-Smith, F (новембар 2007). „What is the evidence for non-sexual transmission of gonorrhoea in children after the neonatal period? A systematic review.”. Journal of Forensic and Legal Medicine. 14 (8): 489—502. PMID 17961874. doi:10.1016/j.jflm.2007.04.001. 
  27. ^ Brian R. Shmaefsky (1. 1. 2009). Gonorrhea. Infobase. стр. 48. ISBN 978-1-4381-0142-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).