Гораждевац

Гораждевац
Гораждевац;
	Гораждевац
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Пећки
Општина	Пећ
Становништво
— 2011.	570
Географске карактеристике
Координате	42° 38′ 27″ С; 20° 22′ 07″ И / 42.640722° С; 20.368565° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	457 m
	Гораждевац Гораждевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	38310
Позивни број	+381(0)39
Регистарска ознака	ПЕ

Гораждевац (алб. Gorazhdec) је насељено место у Србији, у општини Пећ. Административно припада Косову и Метохији, односно Пећком управном округу. Према попису из 2011. године било је 570 становника.^[а]

Географија

Гораждевац је највеће српско село у Метохији. У насељу се налази и седиште СО Пећ и Пећког округа измештено после рата у покрајини 1999. године. До 1999. године постојала је и текстилна фабрика као пројекат фабрике у Пећи „ КОПЕКС“, али је од 2000. до 2008. године служила као база мировној мисији НАТО-а на Космету КФОР-у. Али од 2008. остала је пуста када су се војници КФОР-а преместили у највећу базу у Пећком округу у Белом Пољу. У селу сада се налази Дом здравља у коме се налази медицинско особље: доктор опште праксе, зубар, лаборант и неколико медицинских сестара. Налази се и Дом културе, ОШ „Јанко Јовићевић“, Гимназија „Свети Сава“ (измештена из Пећи), Економско-трговинска школа „Милева Вуковић“ (измештена из Пећи), Електро-техничка школа и Машинска Школа (такође измештене из Пећи), Пошта (под управом привремених власти из Приштине), полицијска станица (у којој се налазе полицајци КПС).

Историја

Гораждевац се први пут помиње у повељи краља Стефана Првовенчаног издатој око 1220. године манастиру Жичи. По турском попису из 1485. године забележено је да у селу има 28 српских кућа, међу којима и дом српског попа. Село је више пута било нападано од стране Албанаца, али увек безуспешно. Све до 13. августа 2003. године када су убили двоје, а ранили четворо деце док су се купала на импровизованој плажи реке Бистрице.^[1] Починиоци злочина нису пронађени.^[2] Напади на Гораждевац су били и 7. децембра 2015.^[3]

У селу постоје неколико извора пијаће воде, споменик страдалима у рату на Косову, и деци којој је пресечена младост на Бистрици.

Становништво

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Србима. Након рата 1999. године већина Срба није напуштала Гораждевац.

Етнички састав према попису из 1981.^[4]‍

Срби	1.038	72,1%
Црногорци	124	8,6%
Албанци	113	7,8%
Роми	65	4,5%
Муслимани	60	4,2%
Југословени	38	2,6%
Укупно: 1.440

Етнички састав према попису из 2011.^[5]‍

Срби	255	44,7%
Албанци	148	25,9%
Роми	80	14%
Египћани	59	10,3%
Бошњаци	26	4,6%
Укупно: 570

Број становника на пописима:

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	889
1953.	1.012
1961.	1.235
1971.	1.411
1981.	1.440
1991.	1.690

Култура

У селу се налази најстарија црква брвнара у Србији, подигнута у 16. веку. Посвећена је Св. Јеремији. На иконостасу су сачуване двери из 16. века, а у цркви неколико икона, књига и свештених сасуда. Године 1926. у близини старе цркве је саграђена нова црква, посвећена Покрову Св. Богородице.

Покрај села протиче Пећка Бистрица, речица Бирка, и такозвани „јаз“ у коме се сваког 14. маја окупа већи део села због обичаја и дуговековне традиције, како би им заштитник села св. пророк Јеремија подарио плодну и здраву годину. Истог дана литије круже селом певајући песме о постојбини свог народа.

У Гораждевцу од 2000. године функционише једини српски медиј у Метохији који представља центар окупљања младих и информише српско становништво. Захваљујући КОСМА мрежи и осталих медијских партнера радио Гораждевац пласира информације из овог краја и у остале делове Србије и региона.

Спорт

ФК Омладинац је основан 1966. Клуб је функционисао све до 1999, а наставио је са радом 2008. године. Највећи успеси клуба су шеснаестине купа СФР Југославије где је изгубио од ФК Борац Чачак резултатом 2:1 утакмици у Гораждевцу и учешће у трећој државној лиги.

Познате личности

Бојан Крстовић, српски кошаркаш

Види још

Напомене

^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

^ „Гораждевац: Осам година од убиства српске дјеце”. Радио телевизија Републике Српске. 13. 8. 2011. Приступљено 13. 8. 2011.
^ Гораждевац: Десет година од рафала смрти („Вечерње новости“, 12. август 2013)
^ „Саопштење за јавност Епархије рашко-призренске (СПЦ, 8. децембар 2015)”. Архивирано из оригинала 10. 12. 2015. г. Приступљено 09. 12. 2015.
^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

Букумирић, Милета (2007). Живот Срба у Гораждевцу. Београд.

Спољашње везе

[1] Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

[Гораждевац:_Осам_година_од_убиства_српске_дјеце-2] „Гораждевац: Осам година од убиства српске дјеце”. Радио телевизија Републике Српске. 13. 8. 2011. Приступљено 13. 8. 2011.

[3] Гораждевац: Десет година од рафала смрти („Вечерње новости“, 12. август 2013)

[4] „Саопштење за јавност Епархије рашко-призренске (СПЦ, 8. децембар 2015)”. Архивирано из оригинала 10. 12. 2015. г. Приступљено 09. 12. 2015.

[5] Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs

[6] Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-7] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[а]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]