Пређи на садржај

Горан Станковић (књижевник)

С Википедије, слободне енциклопедије
Горан Станковић
Лични подаци
Датум рођења30. мај 1958.
Место рођењаНиш, ФНРЈ
Занимањепесник, есејиста, уредник

Горан Станковић (Ниш, 30. мај 1958) је српски песник, есејиста и уредник.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Живи и ради у Нишу где је завршио гимназију и дипломирао на Правном факултету. Пише поезију, прозу и есеје, а бави се и приређивачким радом.[2]

До 1989. године био је уредник и главни уредник у Студентском културном центру у Нишу. Од 1989. до 1999. године обављао је дужност главног и одговорног уредника књижевног часописа „Градина” и уредника издања у истоименој издавачкој кући. Потписао је више десетина свезака „Градине” и уредио преко стотину књига из области поезије, прозе и теорије културе.

Био је члан редакције четворотомне Енциклопедије Ниша и редакције Сабраних дела Бранка Миљковића.

Од 1999. до 2002. године био је директор Нишког културног центра, где је потом наставио да ради као уредник и главни уредник.

Од 2004. до 2009. године био је стални колумниста суботњег додатка дневног листа „Политика” (рубрика „Дигитални свет”), а у периоду 2011–2012. сарадник додатка „НИТ”. Аутор је одредница о интернету и дигиталној култури у „Енциклопедији српског народа”. Сарадник је научног интернет-часописа „Галаксија Нова”.

Са Стеваном Бошњаком и Зораном Пешићем Сигмом 1982. године основао је књижевно-уметнички покрет Физизам. Сведочанства о раду тог покрета сабрана су у књизи Физичка књига / 25 година физизма (приједивач Миљурко Вукадиновић, „Зограф”, Ниш, 2007).

Члан је Српског ПЕН центра и Српског књижевног друштва и Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша.[3]

Објављена дела

[уреди | уреди извор]

Књиге песама

[уреди | уреди извор]
  • Lik i pozadina („Књижевна омладина Србије”, Београд, 1984)
  • Kvantna mehanika („Градина”, Ниш, 1987)
  • Cyberpunk („Кровови”, Сремски Карловци, 1991)
  • Prethodna knjiga („Просвета”, Београд, 1996)
  • Terra incognita („Просвета”, Београд, 1997)
  • Četiri doba („Просвета”, Београд, 1999)
  • Litanije („Повeља”, Краљево, 2008)
  • Biće skoro propast sveta (изабрана поезија, „Културни центар Новог Сада”, 2012)
  • Lik stvari koje dolaze („Повеља”, Краљево, 2016)
  • Hronike o Hloygeu (коаутор, самиздат, Ниш, 1991)
  • Terra marginalis (коаутор, „Стубови културе”, Београд, 1997)
  • U traganju za zlatnom lipom („Стубови културе”, Београд, 2000)
  • Cyberpunk („La Vallisa”, Бари, Италија, 1991)

Драматизације

[уреди | уреди извор]
  • Трнова ружица, премијерно изведена у Позоришту лутака Ниш, 1993.
  • Женидба цара Душана, откупљена 1994.

Приређивање и уреднички рад

[уреди | уреди извор]
  • Острвологија („Поља”, Нови Сад, бр. 456, 2009)
  • Пусте утопије („Unus Mundus”, Ниш, бр. 37/2010)
  • Апокалипса – теорија, пракса и естетика пропасти света („Службени гласник”, 2013)[4]
  • Реалне утопије – личне утопије, микронaције и друге стварности које враћају осмех на лице („Градина”, 62–63/2014)

О Станковићевом стваралаштву

[уреди | уреди извор]
Cyberpunk
  • Зоран М. Мандић, „О западњачком сну”, Дневник, Нови Сад, 12. 11. 1992.
Претходна књига
  • Зоран М. Мандић, „Вести са границе”, Дневник, Нови Сад, 11. 6. 1997.
  • Никола Тодоровић, „Тако настаје свет”, Књижевна реч, Београд, бр. 494/495, август 1997.
  • Драгиња Урошевић, „Књига нове осећајности”, Борба, Београд, 27. 2. 1997.
Terra incognita
  • Драгиња Урошевић, „У тесним временима”, Борба, Београд, 22. 1. 1998.
  • Милутин Лујо Данојлић, „Планета која лебди”, Дневни телеграф, Београд, 5. 3. 1998.
  • Милутин Ђуричковић, „Осећање света”, Јединство, Приштина, 5. 6. 1998.
  • Ален Бешлић, „Altum silentium”, Реч, Београд, бр. 47/48, јул–август 1998.
  • Горан Траиловић, „Светлост у интерзони”, Свеске, Панчево, бр. 39/40, март 1998.
  • Саша Радојчић, „Ново доба, нове песме”, Летопис Матице српске, Нови Сад, мај 1998, књ. 461, св. 5.
  • Александар Констадиновић, „Обожена цитатност”, Књижевност, Београд, бр. 11/12, 1998.
  • Небојша Миленковић, „Сан о свет(л)ости”, Луча, Суботица, год. VII, бр. 11–12.
Terra marginalis
  • Слободан Владушић, „Маргиналац или маргиналиста?”, Реч, Београд, бр. 46, јун 1998.
Четири доба
  • Слађана Илић, „Човек лабудове песме”, Свеске, Панчево, бр. 54–55, септембар 2000.
  • Ђорђе Кубурић, Књижевне новине, Београд, бр. 1023/1024, 1–15. 12. 2000.
  • Драгиња Урошевић, „Песничка мисао као искуство”, Дневник, Нови Сад, 9. 2. 2000.
Литаније
  • Александар Б. Лаковић, „Песме о смирењу пред одлазак”, Градина, Ниш, бр. 27/2008.
  • Никола Живановић, „Општи судови и лични доживљаји”, Летопис Матице српске, Нови Сад, мај 2009, књ. 483, св. 5.
  • Михајло Пантић, „Нишка сцена”, НИН, 27. 8. 2009.
Биће скоро пропаст света
  • Драган Тасић, „Песниково виђење света”, Књижевни лист, Београд, бр. 4/109, март–април 2013.
  • Васа Павковић, „Биће скоро пропаст света”, Блиц (додатак Књига), Београд, бр. 229, 14. 4. 2013.
  • Зоран Радосављевић, „Пропаст света”, Политика, Београд, стр. 12, 5. 2. 2013.
  • Александар Б. Лаковић, „Медитативна доследност у исказу и садржају”, Кораци, Крагујевац, бр. 4–6/2013.
Лик ствари које долазе
  • Александар Б. Лаковић, „О нама данас, овде, без сутра”, Српски књижевни лист, Београд, бр. 17/122, 2016.
  • Тихомир Петровић, у: Огледи и критике, Градска библиотека „Карло Бијелицки”, Сомбор, Тихомир Петровић (2018). „Модерна поетска реч”. ISBN 978-86-80878-22-5. 

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]