Гордана Ђилас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гордана Ђилас
Gordana Đilas.jpg
Гордана Ђилас
Пуно имеГордана Ђилас
Датум рођења(1958-12-23)23. децембар 1958.(60 год.)
Место рођењаНаково
 ФНР Југославија

Гордана Ђилас (Наково, 23. децембар, 1958) је српска песникиња, библиотекар и библиограф.

Биографија[уреди]

Гимназију „Душан Васиљев” завршила је у Кикинди и дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду, на Групи за југословенске и општу књижевност, 1982. године. Магистрирала је на Филолошком факултету у Београду на Катедри за библиотекарство и информатику, 2011. Радила је на сакупљању грађе за Српски биографски речник (1984). Српски језик и књижевност предавала у Средњој школи „Ђорђе Бешлин” у Тителу (1985/1986) и у Хемијској школи у Новом Саду (1986/1987), а након тога радила у Издавачком предузећу Матице српске (1987/1989).

Рад у Библиотеци Матице српске[уреди]

У Библиотеци Матице српске ради од 1989. године, у Одељењу за именску, предметну и децималну обраду монографских публикација, а од 1992. води Завичајну збирку Војводине. Од 2007. заменик је руководиоца Одељења за чување и коришћење публикација, а од 2009. руководилац је овог одељења. Стручни библиотекарски испит положила у Библиотеци Матице српске 1989, одбранивши рад под насловом „Каталог књига Растка Петровића у Библиотеци Матице српске”. Звање вишег библиотекара стекла 2002. године, а библиотекара саветника 2005.

У Библиотеци Матице српске приредила је изложбе: Силвије Страхимир Крањчевић, Српска књижевна задруга, Момчило Настасијевић, Светозар Милетић и Матица српска, Гласник Друштва српске словесности, Бранко Радичевић, Матица српска: 1826–2001 и Александар Тишма. Председник је Подружнице библиотекара Библиотеке Матице српске и Универзитета у Новом Саду. Члан–сарадник Матице српске од 1999. године. Члан је редакције Гласа библиотеке (Чачак) и Одбора Лексикографског одељења Матице српске од 2012. Објавила је у Годишњаку Библиотеке Матице српске низ текстова о значајним личностима из историје Библиотеке Матице српске - Јовану Радонићу, Јовану Ђорђевићу, Јовану Суботићу, Бориславу Михајловићу Михизу, Јовану Јовановићу Змају, Милети и Милутину Јакшићу, Каменку Суботићу, Милану Савићу, Александру Сандићу, Жарку Васиљевићу, Димитрију Кириловићу, Васи Стајићу, Марку Малетину, Фрањи Малину, Кости и Николи Милутиновићу, Константину Пеичићу, Триви Милитару, Јовану Бошковићу, Светиславу Баници, Томи Теодоровићу и Суботи Младеновићу.

Један је од аутора акредитованог програма Рад са корисницима у библиотекама, 2014. и Библиографија. Библиографска истраживања и израда персоналних библиографија, 2015. Учествовала је на бројним библиотечким и књижевним скуповима.

Библиографски рад[уреди]

Саставила је и објавила селективне библиографије: Матије Бећковића, Моме Капора, Борисава Станковића, Вујице Решина Туцића, Саве Дамјанова, Милана Пражића, Симона Грабовца, Владимира Копицла, Ивана Негришорца, Ђорђа Писарева, Душка Вртунског, Бранка Андрића Андрлеа, Петка Војнића Пурчара, Раше Попова, Жарка Золотића, Миодрага Перишића, Јасне Мелвингер, Каталин Ладик, Милана Ненадића, Селимира Радуловића, Трифуна Димића, Пера Зубца, Благоја Баковића, Ђорђа Сладоја, Андреја Живора, Андреја Тишме, Николе Китановића, Оливере Радуловић, Шпире Матијевића, Злате Коцић, Радована Мићића, Марије Јованцаи, Душице Грбић, Анђелка Ердељанина, Ота Фењвешија, Ненада Грујичића, Недељка Радловића, Новице Тадића, Ранка Јововића, Братислава Милановића, Стевана Раичковића, Саве Мркаља, Петру Крдуа, Душана Радака, Жарка Команина, Марије Шимоковић, Слободана Ракитића, Драгомира Брајковића, Светислава Јованова, Ненада Митрова, Стевана Пешића, Емсуре Хамзић, Томислава З. Лонгиновића, Ивана Чоловића, Гојка Тешића, Душана Војводића, Момира Војводића, Фрање Петриновића, Даринке Јеврић, Мишела Турнијеа, Јосифа Бродског.

Сарадник је на пројектима Српски биографски речник и Лексикон писаца српске књижевности. Ради као помоћник управника за чување и коришћење публикација у Библиотеци Матице српске. Објавила је девет књига поезије и један избор своје поезије. Песме су јој превођене на руски, немачки, енглески, русински, румунски и шведски језик.

Дела[уреди]

Поезија[уреди]

Огледи[уреди]

Библиографије[уреди]

  • Библиографија ИНДИС 1976-2009 (са Светланом Вуковић), ФТН, Нови Сад, 2010;. ISBN 978-86-7892-283-1 COBISS.SR 252191239
  • Библиографија радова академика Милеве Првановић, Српска академија наука и уметности, Огранак. Нови Сад: 2012. ISBN 978-86-81125-83-0. COBISS.SR 274937351
  • Библиографија Сусрета библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића: Инђија: 1983-2016, Народна библиотека "Др Ђорђе Натошевић", Инђија, 2017.

COBISS.SR 319399431

Приређене књиге[уреди]

  • Речи и време, књига одабраних текстова Милана Пражића, Библиотека Матице српске, Нови Сад, 2002;. ISBN 978-86-80061-28-3 COBISS.SR 182205703
  • Отворени свет, књига одабраних превода Душка Вртунског, Библиотека Матице српске, Нови Сад, 2003;. ISBN 978-86-80061-31-3 COBISS.SR 190737927
  • Tribina mladih: 1954–1977 (sa Nedeljkom Mamulom), Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2004;. ISBN 978-86-7931-012-5 COBISS.SR 197577991
  • Mapa sveta Petrovaradinske tvrđave (sa B. Popržanom, N. Mamulom i Đ. Pisarevim), Likovni krug, Novi Sad, 2005;. ISBN 978-86-86071-00-2 COBISS.SR 207242759
  • Kleine Bibliograpfie des Schriftenausches : a smail bibliography on the exchange of publications / Georg Strien ; [bibliograophic materials of the exchange of publikations collected by Надежда Хотеева, Любовь Катц, Thomas Mann, Гордана Ђилас, Вера Прияшникова, Reference Services Department of the National Library of Poland, Adrian Shindler, Nijole Vasiliauskaite], Helsinki, 2008;
  • Моја биографија Ђорђа Лазаревића (са Драгом Његованом), Градска библиотека у Новом Саду. 2013. ISBN 978-86-82275-87-9. COBISS.SR 281955591
  • Библиотека Матице српске: водич, Библиотека Матице српске, Нови Сад, 2016. COBISS.SR 315771143
  • Лазаревићи: Нови Сад - Темишвар - Панчево, Нови Сад, 2018,. ISBN 978-86-87513-61-7, COBISS.SR 325359367
  • Милан Лазаревић - Суботе и недеље, Нови Сад, 2018,. ISBN 978-86-7946-252-7, COBISS.SR 327155975

Награде[уреди]

  • Печат вароши сремскокарловачке, за књигу песама Учитељ сећања, 2010,
  • Милица Стојадиновић Српкиња, за књигу Сећање које се није догодило, 2011,
  • Годишња награда Накова, за изузетан допринос културно-просветном развитку Накова, 2014;
  • Награда Раде Драинац, за књигу Север, удаљен звук, 2016,
  • Награда Венац Лазе Костића, 2018,
  • Награда „Душан Панковић” за изузетна остварења у области српске библиографије, 2018

Литература, извори[уреди]

  • Александар Б. Лаковић, Сећање које се (није) догодило, Летопис Матице српске, јун (2013). стр. 916-918.
  • Лидија Мустеданагић, Херметизам звука : песнички преврати Гордане Ђилас, Mons aureus, бр. 49, (2015). стр. 97-99.
  • Михајло Пантић, Драма чисте лирике, Политика, Културни додатак, 12. март 2016.
  • Бојана Стојановић Пантовић, Лирски глас Хипербореје, Кораци, бр 4-6, (2016). стр. 148-152.
  • Радмила Лотина, Вечност сачувана у језику, интервју, Дневник, 18. новембар, (2011). стр. 22.

Спољашње везе[уреди]