Гордана Павић

С Википедије, слободне енциклопедије
Гордана Павић
Датум рођења(1948-08-26)26. август 1948.(75 год.)
Место рођењаДаљ
 ФНР Југославија

Гордана Павић (Даљ, 26. август 1948) српска је песникиња из Славоније. Школу за децу оштећеног вида „Вељко Рамадановић“ завршила је у Земуну. Од 1968. до 1991. живела је у Осијеку и радила на месту ТТ-манипуланта у осјечком „Водоводу“. Пише од раног детињства. Досад је објавила један роман, пет збирки поезије и једну књигу приповедака. Заступљена је и у заједничкој збирци песама Када бих имао кућу.

Сарадница је новосадског ПАН радија, Радио Борова, вуковарског Радио Дунава и ријечког дечјег часописа Бијела пчела те неколико звучних гласила за слепе и слабовидне особе: часописа Звучна ревија Савеза слепих Црне Горе, звучног часописа Одјек Савеза слепих Војводине и звучног часописа Наша ризница Савеза слепих Београда. Трипут је добила књижевну награду Јован Николић, коју јој је за поезију доделила Градска конференција Савеза слепих Београда 1990, 1992. и 1994. године.

Чланица је СКД „Просвјета“ — пододбора Борово, почасна је чланица Удружења жена Даљ, чланица је Удруге слијепих Осијек те Савеза слепих Војводине (Савеза слепих Сомбор).

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Теку капи врлине, роман, 1989.
  • Сећање, песме, 1990.
  • Благо очима, песме, Нови Сад, 1994. (47 стр.)
  • Песма уме, песме, Даљ, 1996. (70 стр.)
  • Врућ ветар, песме, Борово, 2002. (76 стр.)
  • Тетка Славкина баштина, приповетке, 2004.
  • Када бих имао кућу, заједничка збирка песама, Вуковар, 2007. (88 стр.)
  • Утеши, Боже, песме, Даљ, 2008. (76 стр.)

Напомене[уреди | уреди извор]