Горица Гајевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Горица Гајевић
Биографија
Датум рођења(1958-05-20)20. мај 1958.(61 год.)
Место рођењаВаљево,  НР Србија
 ФНР Југославија
Професијаправник
Политичка
партија
Савез комуниста Србије
Социјалистичка партија Србије
генерални секретар СПС
2. март 1996. — 25. новембар 2000.
ПретходникМиломир Минић
НаследникЗоран Анђелковић

Горица Гајевић (Ваљево, 20. мај 1958), правница и политичарка, у периоду од марта 1996. до новембра 2000. године обављала је дужност генералног секреатра Социјалистичке партије Србије.

Биографија[уреди]

Рођена је 20. маја 1958. године у Ваљеву. Њен отац Арсеније Гајевић је био инжењер агрономије, а мајка Елвира, рођена Швикарт домаћица. Одрасла је у Рашкој, где је 1977. године завршила гимназију „25. мај”. Потом је студирала на Правном факултету у Београду, где је 1981. године дипломирала на кривично-судском смеру.[1]

Од 1982. до 1983. године била је судија приправник, потом стручни сарадник од 1983. до 1984. и судија у Општинском суду у Рашкој, од 1984. до 1989. године. Била је политички активна у Савезу комуниста, а од 1989. до 1990. је била председник Општинског комитета Савеза комуниста Србије у Рашкој. Након формирања Социјалистичке партије Србије, била је од 1990. до 1992. године председник Општинског комитета СПС у Рашкој. У Социјалистичкој партији је обављала разне дужности — била је члан Главног одбора, члан Савета за државно и уставно уређење и правни систем, Савета за здравство, Савета за друштвени положај жене и деце и Комисије за представке и жалбе Главног одбора СПС.[1]

Била је бирана за народног посланика Народне скупштине Републике Србије и за народног посланика у Већу грађана Савезне скупштине СР Југославије.[1]

На Трећем конгресу СПС, одржаном 2. марта 1996. године била је изабрана за генералног секретара СПС. Убрзо потом била је изабрана за потпредседника Већа грађана Савезне скупштине СРЈ. Од тада па до петооктобарских промена била је једна од најзначајнијих личности СПС и једна од најближих сарадника Слободана Милошевића. Такође је била у Управном одбору Националног парка „Копаоник” и Клиничког центра Србије, помоћник директора Србијашума и др.

Након петооктобарских промена и пада Слободана Милошевића, дала је оставку на све партијске функције и повукла се из политичког живота. Живела је напре у Београду, а онда је прешла у Рашку, где се бавила адвокатуром. Септембра 2008. године одлуком Скупштине општине Рашка изабрана је за општинског јавног правобраниоца.[2]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Биографски лексикон Ко је ко у Србији. Београд: „Библиофон”. 1995.