Горња Рогатица
Горња Рогатица | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Севернобачки |
| Општина | Бачка Топола |
| Становништво | |
| — 2022. |  298 |
| — густина | 5,40*/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 48′ 16″ С; 19° 28′ 04″ И / 45.804333° С; 19.467666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 109 m |
| Површина | 75,7* km2 |
.svg)  Горња Рогатица Горња Рогатица на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 024 |
| Регистарска ознака | BT |
Горња Рогатица је насеље у Србији у општини Бачка Топола у Севернобачком округу. Према попису из 2022. било је 298 становника. Село Горњу Рогатицу основали су солунски добровољци 1922. године.[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Горња Рогатица живи 410 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,9 година (43,7 код мушкараца и 46,0 код жена). У насељу има 173 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у свим послератним пописима примећен је константан пад у броју становника.
Историја
[уреди | уреди извор]Територија Горљње Рогатице се спомиње још у 18 веку као пустара Рогатица. Назив Стара рогатица потиче из 1856. године док 1870. године добија назив Горња Роглатица, тада је постојало насеље Доња Роглатица. Док данашњи назив носи од 1946. године. Ова пустара је била у власништву Антона Лелбаха, али и других породица попут: Фернбах, Унгар, Гајер и други. На мајурима и салашима је 1870. године живело 300 становника.[2]
Добровољачке породице се овде насељавају од 1919. године најпре као појединци а у следеим годинама и породице. Прво су били смештени у радничким кућама а затим у шталама и помоћним објектима. По неким подацима, прва кућа је била саграђена на данашњој адреси Космајска 22 и подигао је Илија Вуксан у лето 1922. године. Први објекат који је саграђен био је бунар у дворишту Саве Марјана 1924. годнине, а прве куче подигнуте у другој половини 1925. Према монографији Горња Рогатица, као оснивачи наводе се солунски добровољи: Радивој Узелац (1895-1979), Сава Маријан (1896-1959), Ђуро Рапајић (1886-1967), Лука Теслић (1897-1977), Јован Теслић (1890-1966), Стеван Вуњак (1895-1931), Илија Вуксан (1894-1970), Петар С. Стојановић (1892-1966), Драгија Косановић (1895-1960) и Миле Алексић (1883-1967).[2]
Основна школа у селу је била изграђена 1930. године, док је затворена 1974. године инакон тога су ђаци исшли у школу на Кривају. На иницијативу учитеља Симића основана је соколска чета 1933. године и постојала је до избијања Другог светског рата. Учитељ Димитрије Обрадовић је 1939. године основао домаћинску школу, у којој се учило одржавање домаћинства, правилна исхрана, плетеље, кројење, хигијена,итд. Доласком Мађарске војске у насеље 19. маја 1941. године становништво је расељено, најпре у Стару Моравицу, потом на Југовићево, а затим су завршили у логору Шарвар.[2]
Водовод је изграђен 1967. године док је асфалтни пут прошао 1970. године. У периоду од 1991-1995. године је кроз ово насеље прошло хиљада избеглица, а неколицина су се населила.[2]
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 190 | 185 | 205 | 191 | 185 | 191 | 173 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 37 | 55 | 29 | 30 | 12 | 9 | 0 | 0 | 1 | 0 | 2,76 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 207 | 73 | 118 | 8 | 8 | 0 |
| Женски | 212 | 42 | 121 | 44 | 5 | 0 |
| УКУПНО | 419 | 115 | 239 | 52 | 13 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 109 | 73 | 0 | 0 | 20 |
| Женски | 56 | 34 | 0 | 0 | 11 |
| Укупно | 165 | 107 | 0 | 0 | 31 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 1 | 2 | 1 | 3 |
| Женски | 1 | 1 | 3 | 0 | 0 |
| Укупно | 2 | 2 | 5 | 1 | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 4 | 1 | 2 |
| Женски | 4 | 1 | 1 | 0 | 0 |
| Укупно | 4 | 2 | 5 | 1 | 2 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Укупно | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Напомене
[уреди | уреди извор]→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Горња Рогатица, на којој се налазе четири насеља, Бачки Соколац, Горња Рогатица, Криваја и Томиславци.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Освећење темеља новoга храма у Горњој Рогатици”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 05. 10. 2014.
- ^ а б в г Стојсављевић, Растислав (2023). „Општина Бачка Топола Географска Монографија” (PDF). Приступљено 28. 04. 2026.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
