Горња Савина испосница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Горња Савина испосница
Isposnica Sv Sava ulaz 2.jpg
Горња Савина испосница
Опште информације
МестоСтуденица Краљево
ОпштинаКраљево
Време настанка13. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеКраљево
АдресаЦара Лазара 24 36000
Званични веб-сајт
Gornja Savina isposnica.jpg

Горња Савина испосница припада манастиру Студеница, удаљена је десетак километара од манастира и налази се високо у брдима званим Немањина кула, на обронцима планине Чемерно, узводно уз реку Студеницу. Горња Савина испосница, као и Доња Савина испосница представљају непокретно културно добро као споменик културе.

Историјат и изглед[уреди]

Испосницу је подигао Свети Сава после свог повратка са Хиландара, у коју се повлачио за време постова где се у миру и тишини молио. По предњу, Свети Сава управо у испосници пише Студенички типик и Житије Светог Симеона, а средњовековни записи откривају да је он у недоступној клисури установио читаву преписивачку школу из које су потекле књиге исписане српским језиком и ћирилицом да пруже народу највеће благо – просвету. [1]

До Горње Савине испоснице се стиже шумском стазом која у првом делу пролази кроз бујну шуму и пролазећи поред Доње Савине испоснице, она се сужава на стазу не ширу од једног метра, која се налази између литице и дубоке провалије. После проласка кроз дрвену капију, указује се вишеспратна испосница, која је залепљена на литицу, до које води уска стаза и дрвени наткривен мост. У средњем веку мост је имао улогу да рушењем спречи долазак непријатеља у испосницу.

Омања црква посвећена Светом Ђорђу и келије Горње испоснице су затворене када монаха нема у њима, осим једне просторије коју крију једноставна дрвена врата без ознака. Ту је Савина пећина у којој се светац по предању подвизавао и Савино буре – извор заштићен зидом с прозорчићем кроз који ходочасници дугом кутлачом захватају воду која се користи као лек.

Последњи сталан житељ испоснице је био схијеромонах Гаврило, који је провео своје последње четрдесет три године и трагично страдао у пожару децембра 1981. године. [2][3]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]