Горња Србица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Горња Србица
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаПризрен
Становништво
 — 2011.179[1]
Географске карактеристике
Координате42°16′47″ СГШ; 20°43′19″ ИГД / 42.279658° СГШ; 20.721931° ИГД / 42.279658; 20.721931Координате: 42°16′47″ СГШ; 20°43′19″ ИГД / 42.279658° СГШ; 20.721931° ИГД / 42.279658; 20.721931
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина338 м
Горња Србица на мапи Србије
Горња Србица
Горња Србица

Горња Србица (алб. Sërbicë e Epërme) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 179 становника.

Историја[уреди]

У Светоарханђеловској хрисовуљи цара Душана из 1348. помиње се као село Србице са ђевђелијама (воћњацима) и "путем који иде из села Корише у Србице". Јастребов каже: "Између пута и села Горње и Доње Србице на брежуљку је обељена (окречена) црква сабориште хришћана". Српски конзул у Приштини известо је своју владу са су Арбанаси, 11. фебруара 1899. године, пароха србичког Јована Костића претукли кундацимаи оставили на путу мислећи да је мртав. Његови сељани и брат су га пренели у Призрен код лекара где је после четири дана преминуо. На јужном брегу изнад села, на остацима старе цркве, међу осам столетних дубова, Срби мештани, уз помоћ призренских трговаца и занатлија, подигли су 1863. године нову цркву Св. Василија Исцелитеља, како је то стајало до 1999. урезано на ктиторској плочи изнад улаза у храм. Црква је имала иконостас и збирку икона које су у цркву доношене из Призрена и суседних села. Тако се у цркви налазила књига Службеник из 1777, коју је манастиру Св. Тројице Русинице даровао "поп Урош от села Битиње Доње", па је из Русинице даровано овој цркви. Село и цркву Албанци су јуна месеца 1999. године спалили и срушили, а Србе протерали. [2]

Становништво[уреди]

У селу је 1940. било 14 домаћинстава православних Срба, 4 католичкик Албанаца и 1 муслиманских Рома, свега 19. [3]

Срби

  • Филиповић (1 дом.) црквењак, родом из Призрена.
  • Михаиловићи (2 дом. Аранђеловдан). Старци су дошли давно из Смаћа (по другима из Доње Србице) где их још има једна породица а има их и у Призрену.
  • Секулићи (1 дом.) су из Доње Србице. Њихово кумство са Михаиловићима је joш од Косова.
  • Вуца (3 дом. Св. Петка) су старином из Шпинадије.
  • Андрејини (6 дом., Св. Врачи у лето и у зиму). Сматрају се да су „Гаш“.
  • Костићи (2 дом., Св. Варвара). Отац им је био из Корише.

Албанци - католици

  • Битичи (2 дом. Никољдан и Спасовдан). Преци су им прошли кроз многа села: из матице кренули због крви, а после се премештали као чифчије. У Србицу су дошли из Јаноша у Ђаковичкој нахији. У Србицу је дошао дед Михаила Пјетра.
  • Кушнин (1 дом.) су Мирдити, а овамо су дошли из Вогова у Ђаковичком срезу.
  • Тсач (1 дом., Св. Атанасије).

Роми

  • Сефовићи (1 дом.) су дошли из Ландовице још за турског времена, пре 1912.

Демографија[уреди]

Према попису из 2011. године, Горња Србица има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[a]
Албанци 179 (100,0%)
Укупно 179


Демографија[1][4]
Година Становника
1948. 177
1953. 191
1961. 244
1971. 308
1981. 342
1991. 383
2011. 179

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (на језику: енглески)
  2. ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417.  COBISS.SR 278213639
  3. ^ Различита етнолошка грађа с Косова и Метохије – Миленко С. Филиповић
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]