Горња Трешњевица

Координате: 44° 13′ 00″ СГШ; 20° 33′ 00″ ИГД / 44.216666° СГШ; 20.55° ИГД / 44.216666; 20.55
С Википедије, слободне енциклопедије
Горња Трешњевица
Gornja Trešnjevica.jpeg
Црква у Горњој Трешњевици
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ОпштинаАранђеловац
Становништво
 — 2011.Пад 410
Географске карактеристике
Координате44° 13′ 00″ СГШ; 20° 33′ 00″ ИГД / 44.216666° СГШ; 20.55° ИГД / 44.216666; 20.55
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина390 м
Горња Трешњевица на мапи Србије
Горња Трешњевица
Горња Трешњевица
Горња Трешњевица на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број034
Регистарска ознакаAR

Горња Трешњевица је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 410 становника.

Овде се налази Запис јасен код цркве (Горња Трешњевица). Црква је изграђена 1935, међу приложницима је био и Александар I Карађорђевић.[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

Река у Горњој Трешњевици

У насељу Горња Трешњевица живи 495 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,1 година (45,9 код мушкараца и 48,5 код жена). У насељу има 211 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини XX века је становништво више него преполовљено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.546
1953. 1.497
1961. 1.438
1971. 1.159
1981. 943
1991. 704 655
2002. 583 621
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
578 99,14%
Југословени
  
1 0,17%
непознато
  
3 0,51%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Gallery[уреди | уреди извор]

Знаменити људи[уреди | уреди извор]

У селу Горња Трешњевица, у породици Стевана Божића и супруге му Даринке, рођен је Сретен Божић знаменити писац, антрополог[5], хуманиста и борац за права аустралијских Абориџина познат под именом Б. Вонгар (енгл. B. Wongar).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Време", 6. септ. 1935
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ Абориџини у књизи Сретена Божића Вонгара, Глас јавности од 27. јануара 2011. година, Приступљено 20. априла 2011.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]