Горње Љубиње

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Горње Љубиње
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаПризрен
Становништво
 — 2011.1.925[1]
Географске карактеристике
Координате42°08′45″ СГШ; 20°51′38″ ИГД / 42.145895° СГШ; 20.860505° ИГД / 42.145895; 20.860505Координате: 42°08′45″ СГШ; 20°51′38″ ИГД / 42.145895° СГШ; 20.860505° ИГД / 42.145895; 20.860505
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1.169 м
Горње Љубиње на мапи Србије
Горње Љубиње
Горње Љубиње
Горње Љубиње на мапи Србије

Горње Љубиње (алб. Lubinjë e Epërme) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 1.925 становника.

Положај[уреди | уреди извор]

Налази се на самим падинама Шар планине испод врхова чија висина достиже у просеку 2.500 m надморске висине. Према неким статистикaмa Горње Љубиње је највеће село у Средачкој Жупи.

Историја[уреди | уреди извор]

Иван Јастребов је о овом селу (наводи само Љубиње, а не Доње или Горње Љубиње) записао да су се житељи потурчили пре 150 година због притиска власти. Власти су тражиле прекомерни данак уз обећање потпуног ослобођења, заувек, под условом њиховог преласка у мухамаеданство. Житељи су се убрзо уверили у јаловост обећања. То је Јастребову причао потомак поповског поколења у томе селу, Мехмед Русавчић. Цело село је славило Свету Петку. У његовој породици се очувало предање како су, пре него што су се потурчили, прадедови сматрали за обавезу да поједу све свиње које су се затекле у домаћинству.[2]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. године, Горње Љубиње има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[a]
Бошњаци 1.873 (97,30%)
Горанци 1 (0,05%)
остали и непознато 51 (2,65%)
Укупно 1.925
Демографија[1][3]
Година Становника
1948. 917
1953. 987
1961. 1.049
1971. 1.553
1981. 1.825
1991. 2.080
2011. 1.925

Презимена[уреди | уреди извор]

Фамилије у насељу носе презимена Адеми, Рама, Османи, Максути, Meтa, Каси, Ибра, Бајрами, Шабани, Шаипи, Фазљи, Фазлији, Сезаири, Дани, Дестановић, Хасановић, Хасанагић, Каплани, Адемовић, Лутвић, Исаковић, Зећировић, Саитовић, Османовић, Шаипић, Хоџа, Адровић, Салковић.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 175., 176. Београд: Службени гласник. 
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]