Горње Водичево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Горње Водичево

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Нови Град
Становништво
Становништво (1991) 368
Положај
Координате 45°07′32″N 16°29′06″E / 45.1256, 16.4850
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Горње Водичево на мапи БиХ
{{{alt}}}
Горње Водичево
Горње Водичево на мапи БиХ
Остали подаци


Координате: 45° 07′ 32″ СГШ, 16° 29′ 06″ ИГД
Горње Водичево је насељено место у Босни и Херцеговини у општини Нови Град које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живело 368 становника.

Географија[уреди]

Почетком двадесетог века аустроугарске власти су наручиле геолошку студију Горњег Водичева и околине[1]. Наручена студија показује да ово село лежи на великим наслагама угља.

Историја[уреди]

Котар Водице и село Водичево се први пут спомињу 1197, а затим 1200 године. Овај котар је припадао средњевековним кнежевима рода Бабоњић.[2].

Гроф Стефан Бабоњић Горички, који је добио село Водичево због успешне одбране граница Беле крајине од Турака, уступио је ово село реду католичких Темплара 1210. године[3].

За време турске власти Горње Водичево се спомиње 1604 године као село у костајничкој нахији[4]. Споменик на турску власт су данас рушевине турске куле која је била 4м дугачка, 2м широка (унутрашње димензије) и 7м висока а била је саграђена од камена. Зидови ове куле су били 65-70 центиметара дебели а око куле је био и водени ров ископан као заштита[5].

У току другог светског рата, Горње Водичево је било партизанско упориште[6][7][8]. У истом селу су усташе и Немци убили 21 дете током другог светског рата[9].

Становништво[уреди]

Националност[10] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 354 414 641 704
Југословени 6 82
Хрвати 1 1 1
остали и непознато 8 4
Укупно 368 499 646 705
Демографија
Година Становника
[10]
1961. 705
1971. 646
1981. 499
1991. 368

Знамените личности[уреди]

Референце[уреди]

  1. Wissenschaftliche Mitteilungen aus Bosnien und der Herzegowina, Volume 8, Das Museum, 1902, 27. Das kohlevorkommen von Vodicevo, III Naturwissenschaft chapter pages 372-373
  2. Dragomir Vukičić, Asim Peco, Nevenka Gošić; Zbornik referata i materijala V jugoslovenske onomastičke konferencije, Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1985 стр. 79
  3. The Crusades and the Military Orders: Expanding the Frontiers of Medieval Latin Christianity by Zsolt Hunyadi, József Laszlovszky, Central European University Press, 2001 стр. 136
  4. Državni arhiv Bjelovar by Mirela Slukan, Mirela Slukan Altić, стр. 56
  5. Mihić 1981 стр. 289
  6. Ratno djetinjstvo: zbornik dokumenata i sjećanja o postanku, razvoju i radu saveza pionira u Bosni i Hercegovini, Svjetlost Sarajevo, 1961 стр. 62
    Najveći pionirski odred bio je u selu Gornje Vodičevo. U njemu je bilo sto pionira. Prvi rukovodioci toga odreda bili su najaktívniji pioniri (Ljuban M. Kolundžija i Rade M. Zec). Pioniri okupljeni u svoje organizacije učili su da čitaju i pišu, pomagali su članovima narodnih odbora u selu u prikupljanju hrane za NOV
  7. Kozara: priroda, čovjek, istorija by Ljubo Mihić Dnevnik, 1981 стр. 778
    4. brigada krenula je pravcem selo Svodna-Agino polje- Pošta brdo-selo Lješljani-selo Gornje Vodičevo, gdje se razmjestila u rezervu divizije
  8. Vojno-istoriski glasnik, Volume 2, Issues 1-3, 1951 - World War, 1939-1945, стр. 54
    1942 године патрола једне наше чете I батаљона нашла је 2 карабина из акције која је изведена децембра мјесеца на школу на Ометаљци (Горње Водичево)
  9. Dragoje Lukić: Rat i djeca Kozare, Književne novine, Beograd 1990
  10. 10,0 10,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Види још[уреди]