Пређи на садржај

Горње Дубраве

Координате: 45° 18′ 31″ С; 15° 18′ 16″ И / 45.308623° С; 15.304346° И / 45.308623; 15.304346
С Википедије, слободне енциклопедије
Горње Дубраве
Жељезничка станица у Горњим Дубравама
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаКарловачка
ГрадОгулин
Становништво
 — 2011.90
Географске карактеристике
Координате45° 18′ 31″ С; 15° 18′ 16″ И / 45.308623° С; 15.304346° И / 45.308623; 15.304346
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина270 m
Горње Дубраве на карти Хрватске
Горње Дубраве
Горње Дубраве
Горње Дубраве на карти Хрватске
Горње Дубраве на карти Карловачке жупаније
Горње Дубраве
Горње Дубраве
Горње Дубраве на карти Карловачке жупаније
Остали подаци
Поштански број47263 Горње Дубраве
Позивни број+385 47

Горње Дубраве су насељено мјесто града Огулина, у Карловачкој жупанији, Република Хрватска.

Географија[уреди | уреди извор]

Горње Дубраве се налазе око 18 км сјевероисточно од Огулина.

Историја[уреди | уреди извор]

Усташки злочини у Другом светском рату[уреди | уреди извор]

За вријеме недељног вашара (пазарни дан) у Огулину, 28. маја 1941. године ухапшено је око 40 највиђенијих грађана и сељака из Огулина и околине. Послије тога, крајем јуна, огулинска општина је преко добошара објавила да Срби убудуће могу слободно посјећивати вашаре. Међутим, кад су неки сељаци из Горњих Дубрава дошли у Огулин на вашар, усташе су их ухватиле и убиле.[1]

Девет дубравских мученика[уреди | уреди извор]

Рано ујутро на Благовијести 1943. године у село су бануле усташе и наредиле становништву да се спреми за сељење у „бољу земљу“. Народ, уплашен и без заштите, покорио се наредби. До подне око 250 људи, жена и дјеце, што самостално, што уз пратњу и претњу усташа, сабрало се на својим запрегама пуним робе, хране и алата на жељезничку станицу. Сва воловска и коњска запрега остала је на станици, а људи су утоварени у те вагоне (сточни вагони) и отпремљени у концентрациони логор Сисак.

Тај дан (7. априла 1943) усташе су звјерски убиле деветоро становника.[2]

Из куће Мирића заклани су Тоде Милетин и његова снаја (братова жена) Мара, родом из Карапанџића.

У Туторовићима (Ивковићима) усташе су сустигле бјегунце Николу и Смиљу са бебом. „Николу свежу за шљиву, малог отргну од матере и пред њиховим очима, разбију дјетету, малом Ђурђу, главу о камен. Смиља, престрављена, није пустила од себе гласа за сином, ни кад су је клали, причао је Симо Јовићев, Штркљов, који је све то посматрао са стране, од своје куће. Николу, престрављеног оца и мужа, са собом усташе поведу. Успут ухвате и Нину пандура из Микашиновића, таста његова, који је ишао у Туторовиће да обиђе кћер Смиљу и њезину фамилију. Обадва неђе убију. Никад се не сазна за њихову стрв.“[3]

Седма жртва би Ђуко Барков, Милетин из Карапанџи. То би брат - стричевић оне несрећне Маре из Мирића. И Ђуко покуша побјећи, само више човјек кад пређе четрдесету не умаче двадесетогодишњацима! Ухватише Ђуку у страни ниже куће и тамо заклаше. И дјеца видјеше мртвог ћаћу.

Осмог гињеника, Рацу Ђуранова из Шкерића, убише из пушке више куће у Шкерићима. Не утече ни он, а имаде само 15 година.

Девета жртва, стари Илија Рацин из Јањана допао је тешких мука. Својим је бјекством намјерно привукао пажњу усташа и тако дао прилику сестри Павици да побјегне у Гојак са двоје унука. „Опазише га усташе како бјежи и митраљеским рафалом му пресијеку обадвије ноге. Ухватише га рањена и довуку онако по снијегу као кладу, пред кућу. Видјеше разбојници да их старац превари, јер нема никог од укућана. Убацише га на воловска кола и тукоше га кундацима све до станице. Још у Дубравама, на жељезничкој станици, одрезаше старом Илији нос и уши. Народ се зграну. У вагону до Загреба му под нокте чавле забијаше, а у Загребу, на Боронгају, гдје се зауставише композиције затвореника, Илији извадише и очи.“[4]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2011. године, насеље Горње Дубраве је имало 90 становника.[5]

Националност[6] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 14 14 18 24
Хрвати 5 1
остали и непознато 1
Укупно 19 15 18 25
Демографија[6]
Година Становника
1961. 25
1971. 18
1981. 15
1991. 19
2001. 119
2011. 90
  • Напомена: 2001. године повећано за подручје насеља Јањани, Микашиновићи, Перићи, Вишњић Брдо и Вуцелићи која су престала постојати.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 191–192
  2. ^ Бошко Перић: Усташки логор Сисак. Нови Сад, стp. 40–47
  3. ^ Бошко Перић: Усташки логор Сисак. Нови Сад, стp. 41
  4. ^ Бошко Перић: Усташки логор Сисак. Нови Сад, стp. 45–46
  5. ^ „Попис 2011.” (PDF). Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 25. 09. 2021. 
  6. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Стрaњаковић, Драгослав (1991). Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945. Горњи Милановац: Дечје новине. 
  • Перић, Бошко. Усташки логор Сисак. Нови Сад. 
  • Перић, Бошко (1999). Пусте Дубраве. Нови Сад. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]