Координате: 43° 47′ 53″ СГШ; 18° 22′ 21″ ИГД / 43.79806° СГШ; 18.3725° ИГД / 43.79806; 18.3725

Горње Младице

С Википедије, слободне енциклопедије
Горње Младице
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ГрадИсточно Сарајево
ОпштинаИсточна Илиџа
Становништво
 — 2013.Пад 154
Географске карактеристике
Координате43° 47′ 53″ СГШ; 18° 22′ 21″ ИГД / 43.79806° СГШ; 18.3725° ИГД / 43.79806; 18.3725
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Горње Младице на мапи Босне и Херцеговине
Горње Младице
Горње Младице
Горње Младице на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број057

Горње Младице су насељено мјесто у саставу општине Источна Илиџа, града Источно Сарајево, Република Српска, БиХ. Горње Младице су насеље руралног карактера и простиру се на предјелима Младчких брда. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 198 становника, док је по резултатима пописа становништва у Босни и Херцеговини 2013. у овом насељу укупно пописано 154 особе, чиме је примјетан пад у броју становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Мапа насељених мјеста општине Источна Илиџа

Насеље Горње Младице се налази у централном дијелу општине Источна Илиџа, а покрива простор Младичких брда, док се у подножју насеља простиру Доње Младице. Горње Младице су насеље изразито руралног сеоског карактера, чије становништво се претежно бави пољопривредом и сточарством. Путном комуникацијом су повезани се Доњим Младицама и Касиндолом. Према издању Републичког завода за статистику Републике Српске Систематскик списак насељених мјеста са дјеловима насељених мјеста по општинама, Горње Младице се наводе као насељено мјесто без издвојених дијелова.[1] Ово насеље припада мјесној заједници Касиндо.

Улице[уреди | уреди извор]

У насељу Горње Младице налазе се сљедеће улице:

  • Бранка Радичевића
  • Бојовића
  • Касиндолског батаљона (дио)
  • Колубарска
  • Милоша Црњанског
  • Младичка
  • Седланице
  • Хајдук Вељкова
  • Царице Милице (дио)

Историја[уреди | уреди извор]

Поп Стјепо и Владимир Трифковић описују насеља сарајевске околине у дјелу Српски етнографски зборник, Књига једанаеста. У поменутом зборник, даје се опис свих насеља која се простиру у Сарајевском пољу, док планинска насеља на сјеверној страни града и на Требевићу нису описана. За Младице се наводи да су махала која се пружа низ благу страну Младичких Брда, од највише им тачке све до у Поље до Касидолског Потока Слапњаче, затим прелази поток и иде Пољем до пута Сарајево – Кобиљ-До. У Младицама почпетком 20. вијека има свега 19 кућа. Описујућики ово насеље наводи се да на његовом подручју није примјетно постојање никаквих старирна, то јесте грађевина из старијих времена што није случај ни код једног више насеља у околини, а како нема ни каквих предања да је овдје било насеља, а породице су све скоро досељене, изводи се закључак да је ово једно од најмлађих насеља у околинк. Положај Младиица, увученост између Которца и Касиндола, упућује на то да су је населили становници тих села, насељавајући се на својим њивама, на садашњем земљишту овог насеља Насеље је најприје постало у равни, па се, множењем и досељавањем проширило и у страну Младичких Брда, на крчевине, гдје се формира нови дио насеља, то јесте данашње Горње Младице.[2]

Други свјетски рат[уреди | уреди извор]

Током Другог свјетског рата страдали су сљедећи мјештани Горњих Младица:[3]

  • Маунага (Петар) Цвијa, рођенa 1900. Српкиња, носилац Партизанске споменице 1941. 1944. убијена од стране четника у Горњим Младицама.
  • Папаз (Васо) Блашко, рођен 1924. Србин, убијен 1942. у директном терору у Горњим Младицама.
  • Пјевић (Блашко) Глишо, рођен 1920. Србин, погинуо 1944. у НОБу Невесиња.
  • Пјевић (Илија) Гојо, рођена 1895. Српкиња, убијена 1942. у директном терору у Горњим Младицама.
  • Пјевић (Перо) Рељо, рођен 1924. Србин, погинуо од Немаца 1943. у логору, Матхаусен.
  • Василијевић (Јово) Јока, рођена 1901. Српкиња, убијена 1942. у директном терору у Горњим Младицама.

Култура[уреди | уреди извор]

Горње Младице на својој територији немају изграђених вјерских објеката, а налазе се у саставу Црквене општине Касиндо чији парохијални храм је Црква Светог Варнаве Хвостанског [4]

Становништво[уреди | уреди извор]

Демографија[5]
Година Становника
1961. 183
1971. 155
1981. 172
1991. 198
2013. 154

Национални састав 2013. (коначни резултати БХАС)[уреди | уреди извор]

Етнички састав према попису из 2013.[6]
Срби
  
153 99,4%
Бошњаци
  
0 0,0%
Хрвати
  
1 0,6%
Остали
  
0 0,0%
Неизјашњени
  
0 0,0%
укупно: 154

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Систематски списак насељених мјеста са дијеловима насељених мјеста по општинама” (PDF). Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. 09. 2016. Приступљено 31. 3. 2020. 
  2. ^ „Српски етнографски зборник, Књига једанаеста, Поп Стјепо и Владимир Трифковић: Сарајевска околина, Стр. 140-145”. Макроекономија. Приступљено 31. 3. 2020. 
  3. ^ „Српски етнографски зборник, Књига једанаеста, Поп Стјепо и Владимир Трифковић: Сарајевска околина, Стр. 140-145”. Макроекономија. Приступљено 31. 3. 2020. 
  4. ^ „Источно Сарајево: Храм Светог Варнаве – важно мјесто окупљања вјерника”. Катера. Приступљено 31. 3. 2020. 
  5. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  6. ^ „Општина Источна Илиџа - Горње Младице”. Статистика.ба. Приступљено 31. 3. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]