Горње Неродимље

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Горње Неродимље
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаУрошевац
Становништво
 — 2011.1.648[a][1]
Географске карактеристике
Координате42°22′13″ СГШ; 21°04′43″ ИГД / 42.3703° СГШ; 21.0786° ИГД / 42.3703; 21.0786Координате: 42°22′13″ СГШ; 21°04′43″ ИГД / 42.3703° СГШ; 21.0786° ИГД / 42.3703; 21.0786
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина713 м
Горње Неродимље на мапи Србије
Горње Неродимље
Горње Неродимље
Горње Неродимље на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број0290
Регистарска ознакаУР

Горње Неродимље (алб. Nerodime e Epërme) је насељено место у општини Урошевац, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 1.648 становника.

Положај[уреди | уреди извор]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Горње Неродимље површине 1107 ha. Овде се налази Споменик природе „Стабло мунике у селу Горње Неродимље“. Недалеко се налази и Византијска базилика Неродимље.

Историја[уреди | уреди извор]

Горње Неродимље је старо и велико село. Први пут се помиње у Грачаничкој повељи српског краља Стефана Уроша Милутина из 1311-1316. године. У Неродимљу се налазио дворац Стефана Дечанског, у коме је 1330. године писана Дечанска хрисовуља. Цар Душан и цар Урош имали су своје дворове у оближњој тврђави Горњи и Доњи Петрич, и одатле су издали многе повеље, писма и друга акта.

У порти неродимљске цркве Светих Арханђела 1321. године је умро краљ Стефан Урош Милутин и одатле је био пренет у своју задужбину — манастир Бањску. У Неродимљу је 1371. године умро и последњи потомак из лозе Немањића — цар Урош. Године 1705. његово тело је пренето у фрушкогорски Манастир Јазак. По турском попису из 1455. године у Неродимљу је било 71 српско домаћинство и два православна попа. У селу се налази неколико храмова и црквишта. Манастир и црква Светих Арханђела потичу из XIV века, а обновљени су 1700. године. До пре 1975. године изнад цркве је расло горостасно стабло црног бора, које је, према предању, својом руком засадио краљ Душан 1336. године. Изнад Горњег Неродимља, у једном засеоку, налази се црква Успења Пресвете Богородице или манастир Светог Уроша. По традицији, манастир је крајем XIV века подигла царица Јелена на гробу свог јединца цара Уроша. Из ове цркве пренете су цареве мошти у Јазак. У селу се још налазе остаци цркве Светог Николе и темељи трију цркава непознатих светитеља.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према званичним пописима, Горње Неродимље је имало следећи етнички састав становништва:

Националност[1][2] 2011.[b] 1981.
Албанци 1.638 (99,39%) 935 (49,58%)
Срби - 686 (36,37%)
Роми 7 (0,42%) -
Црногорци - 4 (0,21%)
Муслимани[c] - 1 (0,06%)
остали 3 (0,19%) 14 (0,74%)
Укупно 1.648 1.641
Демографија[1][2]
Година Становника
1948. 845
1953. 935
1961. 1.219
1971. 1.267
1981. 1.641
1991. 1.886
2011. 1.648

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Укључујући и становнике Стојковићa.
  2. ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
  3. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]