Горње Село (Призрен)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Горње Село
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаПризрен
Становништво
 — 2011.292[1]
Географске карактеристике
Координате42°10′40″ СГШ; 20°55′51″ ИГД / 42.17778° СГШ; 20.93083° ИГД / 42.17778; 20.93083Координате: 42°10′40″ СГШ; 20°55′51″ ИГД / 42.17778° СГШ; 20.93083° ИГД / 42.17778; 20.93083
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина1.369 м
Горње Село на мапи Србије
Горње Село
Горње Село

Горње Село (алб. Gornjasellë) је насељено место у општини Призрен на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 292 становника.

Положај и географија[уреди]

Насеље се налази у јужној Метохији, део је Средачке жупе и релативно је разбијеног типа. Удаљено је 18 километара источно од Призрена. Окружено је планинским венцем Шар планине. Јужно уз граничну линију са Северном Македонијом, издиже се масив Гужибаба, југоисточно је потез Пескови, а источно је планинска коса Деведеница. Североисточно је планински превој Превалац, Са северне стране села простире се планински масив Ошљак. Кроз село протиче Призренска Бистрица.

Историја[уреди]

Биста песника Лазара Вучковића на гробљу у Горњем Селу

Горње Село се први пут помиње у светоарханђелској повељи српског цара Стефана Душана из 1348. године.

У селу се налази гробљанска црква Светог Ђорђа. Делом очуване фреске рад су призренских мајстора из 16. и 17. века. Сачувано је и неколико доста оштећених икона из 17. века. Занимљив је тимпанон над јужним вратима. Рађен је у једном комаду камена, на коме су у плитком рељефу уклесани расцветали крст и две симетрично постављене птице. Овај тимпанон представља далеки и позни одсјај некада богато скулптованих средњовековних портала.

У месту је 1900. године прослављена школска слава Св. Сава. Парох поп Никола Андрејевић је у српској школи пререзао славски колач са црквено-школским тутором Стојком Максимовићем. Учитељ је изговорио светосавску беседу. У школски фонд се сабрало од присутних 1011 гроша.[2]

Интересанатно за ово село, као и за целу Средачку жупу да је мушко становништво од периода када је село потпало под Турску власт па до ослобођења 1912. године одлазило на печалбу у прекоокеанске земље.

Становништво[уреди]

Према попису из 2011. године, Горње Село има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[a]
Бошњаци 268 (91,78%)
Албанци 12 (4,11%)
Срби 9 (3,08%)
остали 3 (1,03%)
Укупно 292


Демографија[1][3]
Година Становника
1948. 706
1953. 746
1961. 652
1971. 448
1981. 364
1991. 361
2011. 292

Порекло становништва[уреди]

Село је 1947. године имало 100 кућа: Срби православци (29 кућа) и Муслимани (71 кућа ).[4] Преци свих родова су стари досељеници из околине Призрена, са Косова, из Кичева и околине Скопља.

До 1999. године српско становништво је углавном живело у Горњој махали, док су на улазу у село, у Доњој махали већином живели муслимани. Сада, у донекле обновљеним кућама живи само седам српских породица, са по једним или два члана, углавном старијих људи. Већински живаљ чине Муслимани. У селу се још увек могу видети порушене српске куће.[5]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (на језику: енглески)
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  4. ^ Подаци : „Насеља“ (др. Т. Вукановић: Средачка Жупа
  5. ^ Православље.ру: Усамљене светиње и усамљени људи чекају боље време, Оливера Радић, 30. 9. 2012., Приступљено 26. 1. 2013.

Спољашње везе[уреди]