Горње Становце

Координате: 42° 45′ 31″ С; 21° 02′ 34″ И / 42.7586° С; 21.0428° И / 42.7586; 21.0428
С Википедије, слободне енциклопедије

Горње Становце
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
Становништво
 — 2011.2.501
Географске карактеристике
Координате42° 45′ 31″ С; 21° 02′ 34″ И / 42.7586° С; 21.0428° И / 42.7586; 21.0428
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина549 m
Горње Становце на карти Србије
Горње Становце
Горње Становце
Горње Становце на карти Србије

Горње Становце (алб. Stanoc i Epërm) је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 501 становника.[1].

Географија[уреди | уреди извор]

Село је на падини Копаоника око доњег тока Становачке реке. Разбијеног је типа џематске врсте. Махале су му: Ајрединовита, Касумовита, Цаковита и Реџовита. Називи махала су по важнијим родовима у њима. Удаљења између махала су до пола километра.

Историја[уреди | уреди извор]

Трагови неког старог насеља се налазе на месту Троња, где се при копању налазе цигле и црепови. А садашње насеље је основано око 1810. Основао га је род Ајрединовит.

Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]

Породице које су живеле у село Горње Становце: [2]

Арбанашки родови

  • Ајрединовит (10 к.), од фиса Краснића. Старином је из Малесије, а у (Г.) Становце се доселио око 1810. као повратник испред ширења српског устанка из села Секираче у Топлици. Населио се на простору који је сам искрчио.
  • Секирач (1 к.), од фиса Краснића. Дошли из Секираче за Ајрединовитима као за својим фисом и својим сељацима.
  • Проновић (6 к.) и – Муслиовић (1 к.), од фиса Краснића. Преселили се из Бенчука после Секирача.
  • Касумовић (4 к.) и – Шишања (1 к.), од фиса Краснића. Досељени око 1830. из Малесије. С њима је био досељен и род Шевел који је изумро. Шишањи је презиме дошло по пушки шишанки коју је носио.
  • Цаковић (9 к.) и – Реџовић (5 к.) оба од фиса Краснића. Пресељени из Михалића кад и Касумовић.
  • Маљок (4 к.), од фиса Краснића. Досељен из Малесије кад и Цаковићи. Појасеви у 1935. од досељења били су му: Делија, Рама, Зенељ, Рама (50 година).
  • Бреговит (5 к.), од фиса Краснића. Досељен после Маљока и настањен на земљи изумрлих Шевела.
  • Нела (1 к.), од фиса Бериша. Преселио се из Буринца у Лабу кад и Маљок и настанио такође на земљи изумрлих Шевела.
  • Гимол (5 к.), од фиса Шаље. Преселио се из Кутловца (Копаоничка Шаља) после Неле.
  • Трнава (2 к.), од фиса Краснића. Повратник је из Секираче у Топлици. У Г. Становце се доселио 1923. из Трнаве у Лабу .
  • Блацали (2 к.), од фиса Краснића. Мухаџир је из 1878. из Блаца у Топлици.

Православни Роми

  • Ристићи (3 к. Св. Никола). Досељени око 1860. из Бајчине у Лабу. Појасеви у 1935. од досељења: Милан, Риста, Живан (55 година).
  • Проковић (4 к. Св. Василије). И они досељени из Бајчине и у Исто време. И један и други род су чифчије у својих сељака Ајрединовита.

Демографија[уреди | уреди извор]

Демографија[3][1]
Година Становника
1948. 761
1953. 891
1961. 1.131
1971. 1.456
1981. 2.153
1991. 2.499
2011. 2.501

Становништво по националности[уреди | уреди извор]

Националност Број %
Албанци 2,495 99.76
Бошњаци 3 0.12[1].

У 2011. години, Албанци су чинили 99,76% становништва.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Попис становништва 1948-2011”. 2014. Приступљено 02. 11. 2014. 
  2. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]