Горњи Јеловац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Горњи Јеловац
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ГрадПриједор
Становништво
 — 2013.328
Географске карактеристике
Координате45°04′06″ СГШ; 16°43′36″ ИГД / 45.0683° СГШ; 16.7267° ИГД / 45.0683; 16.7267Координате: 45°04′06″ СГШ; 16°43′36″ ИГД / 45.0683° СГШ; 16.7267° ИГД / 45.0683; 16.7267
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Горњи Јеловац на мапи Босне и Херцеговине
Горњи Јеловац
Горњи Јеловац
Горњи Јеловац на мапи Босне и Херцеговине

Горњи Јеловац је насељено мјесто у граду Приједор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 547 становника.

Непосредно пред Други свјетски рат - 1940. године мјесто је бројало 1.158 становника.

Горњи Јеловац, на путу од Приједора према Дубици, једно је од бројних поткозарских мјеста које је током Другог свјетског рата скоро потпуно уништено, што је још један у низу доказа о геноциду који је НДХ починила над Србима.

У периоду од 1941. године до 1945. године усташе - нацисти су поклале и на други начин умориле 464 Срба - цивила, међу којима је било и 174 дјеце до 14 година, односно 66 дјеце до 4 године старости. У овом мјесту усташе су убиле 50 мајки са њиховом дјецом, међу којима и Радојку Мудринић са њено деветоро дјеце и Милицу Кнежевић са њених седморо дјеце. У истом периоду погинуло је 59 војника - припадника НОП-а, што значи да је укупан број убијених из Горњег Јеловца 523, односно преко 45 %.

Горњи Јеловац је једино мјесто у ком се налазе три масовне гробнице - убијених, од којих је највећа она у засеоку Мацуре. У Мацурама је подигнут споменик у знак сјећања на 312 српских мученика, који пострадаше од усташке армаде НДХ. Поред дубичке цесте у Коларевој Луци се налази споменик подигнут српским мученицима побијеним током 1942. године. А на Патрији је споменик Пробоја нацистичко-усташког обруча 3./4. јули 1942. године - подигнут 1967. године, а обновљен 2009. године.

Према подацима које је прикупио Спасоја Алексић, усташе су у Горњем Јеловцу убиле 260 мушкараца, жена и дјеце, у Јасеновцу 108, у Паланчишту 30, на Поглеђеву 26, у Козари 18, у Грубишином Пољу 7, Кнежици 5, Хрватској Дубици 4, Бањалуци 2, Сајмишту Земун 2 и у Доњем Јеловцу, Костајници и Сремској Митровици по 1 мјештана.

Спасоја Алексић, старац у 82. години (2010. године), дошао је до података да су извршиоци покоља у Јеловцу и читавом Поткозарју биле усташе. Од њих су 68 % били Хрвати из Херцеговине (Широки Бријег = Лиштица, Ливно и Дувно), 10 % Хрвати из Хрватске и 22 % муслимани из БиХ.

Зликовци су убијали ненаоружан народ сјекирама, маљевима и ножевима, на кућном прагу, по воћњацима, шумарцима, гдје год би кога стигли.

У овом мјесту 34 домаћинства су потпуно угашена, јер из њих ни један члан породице није успио да избјегне двоструки покољ и јасеновачку фабрику смрти.

Географија[уреди]

Налази се у самом срцу Козаре, подно врха Команда (497 метара надморске висине, источни обод села). Са запада границу представља гребен Планиница, а са југа превој Букова Коса (287 m нв) Према сјеверу је Јеловац отворен ка Кнежопољу, односно Доњем Јеловцу и даље ка Кнежици. На сјевероистоку се на коти 301 m налази познато узвишење Патрија, тринаестовијековна српска кнежопољска стража. Овуда пролази Пут партизанског пробоја - од ријеке Мљечанице до подручне Основне школе „Петар Кочић” која је 2018. године прославила 95 година свог постојања. Она је почела је са радом као заједничка четвороразредна школа, 1923. године у Доњем Јеловцу.

Историја[уреди]

Срби насељавају ово село од VII вијека. У том тринаестовјековном периоду страдања мјештана су била веома честа. Први трагови живота на овим просторима евидентни су још у праисторији - што се сматра око 4000 година прије Христа. У предримско доба и у римско доба у овим крајевима је живјело племе Мезеја, које са свјетеке позорнице нестаје у V вијеку, заједно са Римским царством. На нашим просторима владари су били из лозе Котроманића. Њих 11 владара су били Стефани (ријеч Стефан = онај који је крунисан), почев од Стефана Пријезде I Котроманића (који је владао од 1290. године) па све до Стефана Вукчића Косаче (који је владао до 1466. године), што чини раздобље од 176 година. У једном краћем периоду ово подручје, познато у историји као Доњи Краји, било је под влашћу Твртка I (бан и краљ Стефан Твртко I Котроманић - бан од 1367. до 1377., краљ од 1377. до 1391. године). Турска владавина трајала је од 1466. до 1878. године. Од те године до поткрај 1918. године подручје је потпадало под власт Аустроугарске монархије. Од 1. децембра 1918. године подручје постаје саставни дио Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Становништво[уреди]

Поред осталих, већина становника у Јеловац се доселила из Лике и Високе Крајине, крајем 18. и почетком 19. вијека. Данас су најбројније породице Алексићи, Продани, Лукићи, Петрићи, Мудринићи, Цвијићи, Зорићи и други.

Демографија[1]
Година Становника
1879. 445
1885. 505
1895. 615
1910. 764
1921. 765
1948. 519
1953. 519
1961. 615
1971. 779
1981. 599
1991. 547
2013. 328

Знамените личности[уреди]

  • Проф. др Миодраг Зец, професор економије у пензији (радио на Универзитету у Београду)
  • Проф. др Миленко Петрић, професор математике у пензији (радио на Високој техничкој школи струковних студија у Новом Саду)
  • др Рајко Рељић, експерт биомедицине на St George's, University of London (Institute of Infection and Immunity) у Енглеској
  • др Душан - Дуле Алексић, експерт биотехничких наука пензији
  • Проф. др Стојан - Столе Алексић, професор саобраћаја у пензији (радио на Саобраћајном факултету у Добоју)
  • мр. Милан Стојановић, пуковник ВРС у пензији
  • др Хелена Савковић р. Цвијић, експерт биохемије у Лајпцигу, Њемачкој
  • др. Мира Мишић р. Лукић, специјалиста педијатрије
  • проф. српског језика Радана Вила Станишљевић
  • проф. историје Драго Шормаз, публициста, није у животу
  • проф. биологије Миленко Вулетић, преминуо 1993. год.
  • дипл. екон. Васо Цвијић, преминуо 2007. год.
  • капетан Бошко Цвијић, пилот - инструктор летења, летио у 106 земаља на 285 аеродрома
  • дипл. инж. маш. Чедо Мацура, у пензији
  • мр. Младен (Здравков) Продан, службеник у Министарству спољних послова БиХ
  • мр. Верица Петрић
  • мр. Младен (Браниславов) Продан, соло пјевач
  • дипл. екон. Сања Зорић р. Кнежевић, службује у Arcelor Mittal Приједор

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]