Горњи Бањани

Координате: 44° 06′ 03″ СГШ; 20° 15′ 31″ ИГД / 44.100833° СГШ; 20.258666° ИГД / 44.100833; 20.258666
С Википедије, слободне енциклопедије
Горњи Бањани
Gornji Banjani, Ulica, 02.jpg
Улица у Горњим Бањанима
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 183
Географске карактеристике
Координате44° 06′ 03″ СГШ; 20° 15′ 31″ ИГД / 44.100833° СГШ; 20.258666° ИГД / 44.100833; 20.258666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина548 м
Горњи Бањани на мапи Србије
Горњи Бањани
Горњи Бањани
Горњи Бањани на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број32306
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Горњи Бањани су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 183 становника. Удаљено је 23 км од Горњег Милановца. Налази се на надморској висини од 400 до 600 м и на површини од 758 ха.[1]

У селу се налази главни систем за водоснабдевање Горњег Милановца.

Географија[уреди | уреди извор]

Засеоци овог села леже високо по повијарцима и косама око реке Дичине и око потока Ђурашиновца, а нарочито по великом повијарцу Мајдан – Видића Брдо.

Насеље је веома раштркано, осим варошице у којој су куће распоређене дуж пута, ниже раскршћа путева за Ваљево и Кадину Луку. У варошици су основна школа (почела је са радом 1867. године)[1], пошта, општина, амбуланта, црква, куће и занатске радње. У селу има 69 домаћинстава. Овде се налази Црква Рођења Пресвете Богородице у Горњим Бањанима, саграђена 1862. године.[1]

Сеоска преслава је о другим Тројицама, главни вашар у селу је на празник Покров, а мањи су о Цветима, Теодорици и Ускрсу.

Историја[уреди | уреди извор]

Евлија Челебија, турски путописац, први је записао име села 1664. године. Село је, наводно, добило име по извору топле минералне воде зване бања, на који је, по предању, долазио и сам Свети Сава. Становништво се током најезде Турака иселило. Наново је насељено у 18. веку од стране људи који су дошли из Старог Влаха, ужичког краја и Лике.[1]

Горњи Бањани су некад били заселак села Лозња.

Варошица је настала негде после 1862. године. Те године је свештеник Атанасије Симић (18091890) саградио цркву, затим једну кућу и дућан. Године 1943. варошица је тешко страдала – Немци су је спалили.

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 62 ратника. Погинуло их је 45 а 17 је преживело.[1]

Овде се налазе Стари надгробни споменици у Горњим Бањанима (општина Горњи Милановац) и Крајпуташи у Горњим Бањанима.

Демографија[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 336 становника, 1921. године 270, а 2002. године тај број је спао на 232.[1]

У насељу Горњи Бањани живи 194 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,5 година (46,0 код мушкараца и 47,0 код жена). У насељу има 65 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,49.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 351
1953. 397
1961. 363
1971. 332
1981. 324
1991. 276 272
2002. 227 232
2011. 183
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
225 99,11%
Роми
  
2 0,88%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 152. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]