Горњи Броди
Горњи Броди Άνω Βροντού | |
---|---|
Горњи Броди | |
Административни подаци | |
Држава | Грчка |
Периферија | Средишња Македонија |
Округ | Сер |
Општина | Сер |
Становништво | |
— 2021. | 216 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 17′ 43″ С; 23° 41′ 13″ И / 41.29517° С; 23.68684° И |
Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
Апс. висина | 1.060 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 62100 |
Позивни број | 2321 |
Регистарска ознака | EP |
Горњи Броди (грч. Άνω Βροντού, Ано Вронду) је село у североисточној Грчкој. Налази се у општини Сер, која припада округу Сер у грчкој покрајини Средишњој Македонији.
Историја
[уреди | уреди извор]Током позног средњег века на том месту је постојао стари град Вронд (Вронт), који је првобитно био под византијском влашћу, а потом су га око 1345. године освојили Срби. За време владавине Стефана Душана (1331-1355), град Вронд и суседни град Трилис налазили су се под управом кефалије Рајка (1345), а у црквеном погледу су потпадали под локалног епископа Кипријана који је носио титулу феремски (грч. ἐπίσκοπος Φερεμών). За време владавине цара Уроша (1355-1371), то подручје је било део Серске области којом је владао деспот Угљеша. Након успостављања османске власти крајем 14. века, место је почело да губи значај и временом се свело на данашње село.[1][2][3]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према бугарском географу и историчару, Василу Канчову, у Горњем Бродију је 1900. године живело 6.100 Словена хришћана.[4] Током Другог балканског и Првог светског рата село је настрадало и већи део мештана је избегао у бугарски део Македоније, тако је после рата остало 1.122 житеља. Године 1924. принудно је исељено 739 мештана а на њихово место је насељено 85 грчких избегличких породица, укупно 285 особа. На попису из 1928. Горњи Броди је мешовито словенско-грчко насеље са 887 становника. За време Другог светског и Грчког грађанског рата село је поново страдало и преостали Словени су избегли у бугарски део Македоније. Горњи Броди је 1951. године имао 384 становника.[5]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Шкриванић 1961, стр. 1-15.
- ^ Острогорски 1965.
- ^ Живојиновић 2011, стр. 29-36.
- ^ Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 176.
- ^ Симовски, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија - II дел. Скопје. стр. 249.
Литература
[уреди | уреди извор]- Баришић, Фрањо; Ферјанчић, Божидар, ур. (1986). Византијски извори за историју народа Југославије. 6. Београд: Византолошки институт.
- Живојиновић, Драгић (2011). „Простагма краља Душана кефалији Рајку (септембар-децембар 1345)” (PDF). Стари српски архив. 10: 29—36.
- Острогорски, Георгије (1965). Серска област после Душанове смрти. Београд: Научно дело.
- Соловјев, Александар; Мошин, Владимир (1936). Грчке повеље српских владара. Београд: Српска краљевска академија.
- Шкриванић, Гавро А. (1961). „О јужним и југоисточним границама српске државе за време цара Душана и после његове смрти”. Историјски часопис. 11 (1960): 1—15.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Δήμος Σερρών (језик: грчки)