Горњи Гајтан

Горњи Гајтан
Горњи Гајтан;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Медвеђа
Становништво
— 2011.	55
Географске карактеристике
Координате	42° 58′ 35″ СГШ; 21° 28′ 36″ ИГД / 42.9764° СГШ; 21.4767° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	874 м
	Горњи Гајтан Горњи Гајтан на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број	016
Регистарска ознака	LE

Горњи Гајтан је планинско сеоско насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 55 становника (према попису из 2002. било је 87 становника).

Положај Гајтана је такав да је он „увучен” између главног била Радана и његовог огранка Соколовог виса. Ови планински простори, као и густе шуме, полукружно затварају односно уоквирују село и штите га од хладних северних ветрова. Долина Гајтанске реке отвара атар села према југу и југоистоку. Она се одликује сужењима, проширењима и клисуром дугом око 4 кm, изнад села Газдара, који је чине једним од живописнијих предела горње Јабланице. Река обилује рибом, која се за време ниских протицаја задржава у вировима.

Гајтански атар споро се спушта низ долину, што олакшава приступ. Стога је 1975. године изграђен асфалтни пут до Аџинаца^[1] (данашње Путиново).

Овде се налази заселак Путиново, који је се, пре него што су мештани изгласали да промене назив 2017. године у част руском председнику Владимиру Путину, звао Аџинци. Место се састоји од 12 кућа.^[2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Горњи Гајтан живи 74 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 49,1 година (44,5 код мушкараца и 55,3 код жена). У насељу има 36 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,42.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	560
1953.	578
1961.	490
1971.	302
1981.	163
1991.	106	105
2002.	87	87
2011.	55

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	77	88,50%
Црногорци	10	11,49%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	1
80+	1	1
75—79	0	3
70—74	8	6
65—69	4	7
60—64	2	4
55—59	5	3
50—54	5	3
45—49	1	2
40—44	2	0
35—39	3	2
30—34	6	0
25—29	2	0
20—24	1	2
15—19	0	1
10—14	4	1
5—9	1	1
0—4	4	1
Просек :	44,5	55,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	89	92	84	66	57	45	36

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	10	14	7	1	1	2	1	0	0	0	2,42

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	40	9	23	3	2	3
Женски	35	3	22	10	0	0
УКУПНО	75	12	45	13	2	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	17	9	0	0	3
Женски	5	5	0	0	0
УКУПНО	22	14	0	0	3
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	0	1	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	1	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	1	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	1	1	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	2
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	2

Референце[уреди | уреди извор]

^ Јовић, Др Горан С. (2005). Туристички потенцијали насеља Јабланице. Ниш: Природно-математички факултет у Нишу. стр. 76. ISBN 86-83481-30-1.
^ https://www.blic.rs/vesti/svet/dobrodosli-u-putinovo-selo-na-jugu-srbije-obozava-predsednika-rusije-i-nosi-ime-po/xwqer11
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Јовић, Др Горан С. (2005). Туристички потенцијали насеља Јабланице. Ниш: Природно-математички факултет у Нишу. стр. 76. ISBN 86-83481-30-1.

[2] ttps://www.blic.rs/vesti/svet/dobrodosli-u-putinovo-selo-na-jugu-srbije-obozava-predsednika-rusije-i-nosi-ime-po/xwqer11

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]