Горњи Гајтан

Координате: 42° 58′ 35″ СГШ; 21° 28′ 36″ ИГД / 42.9764° СГШ; 21.4767° ИГД / 42.9764; 21.4767
С Википедије, слободне енциклопедије
Горњи Гајтан
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаМедвеђа
Становништво
 — 2011.55
Географске карактеристике
Координате42° 58′ 35″ СГШ; 21° 28′ 36″ ИГД / 42.9764° СГШ; 21.4767° ИГД / 42.9764; 21.4767
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина874 м
Горњи Гајтан на мапи Србије
Горњи Гајтан
Горњи Гајтан
Горњи Гајтан на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Горњи Гајтан је планинско сеоско насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 55 становника (према попису из 2002. било је 87 становника).

Положај Гајтана је такав да је он „увучен” између главног била Радана и његовог огранка Соколовог виса. Ови планински простори, као и густе шуме, полукружно затварају односно уоквирују село и штите га од хладних северних ветрова. Долина Гајтанске реке отвара атар села према југу и југоистоку. Она се одликује сужењима, проширењима и клисуром дугом око 4 кm, изнад села Газдара, који је чине једним од живописнијих предела горње Јабланице. Река обилује рибом, која се за време ниских протицаја задржава у вировима.

Гајтански атар споро се спушта низ долину, што олакшава приступ. Стога је 1975. године изграђен асфалтни пут до Аџинаца[1] (данашње Путиново).

Овде се налази заселак Путиново, који је се, пре него што су мештани изгласали да промене назив 2017. године у част руском председнику Владимиру Путину, звао Аџинци. Место се састоји од 12 кућа.[2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Горњи Гајтан живи 74 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 49,1 година (44,5 код мушкараца и 55,3 код жена). У насељу има 36 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,42.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 560
1953. 578
1961. 490
1971. 302
1981. 163
1991. 106 105
2002. 87 87
2011. 55
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
77 88,50%
Црногорци
  
10 11,49%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јовић, Др Горан С. (2005). Туристички потенцијали насеља Јабланице. Ниш: Природно-математички факултет у Нишу. стр. 76. ISBN 86-83481-30-1. 
  2. ^ https://www.blic.rs/vesti/svet/dobrodosli-u-putinovo-selo-na-jugu-srbije-obozava-predsednika-rusije-i-nosi-ime-po/xwqer11
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]