Пређи на садржај

Горњи Ливоч

Координате: 42° 27′ 25″ С; 21° 25′ 52″ И / 42.45694° С; 21.43111° И / 42.45694; 21.43111
С Википедије, слободне енциклопедије
Горњи Ливоч
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаГњилане
Становништво
 — 2011.Раст 2.251
Географске карактеристике
Координате42° 27′ 25″ С; 21° 25′ 52″ И / 42.45694° С; 21.43111° И / 42.45694; 21.43111
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина517 m
Горњи Ливоч на карти Србије
Горњи Ливоч
Горњи Ливоч
Горњи Ливоч на карти Србије
Остали подаци
Поштански број60000
Позивни број+383 (0)28
Регистарска ознака06

Горњи Ливоч (алб. Livoç i Epërm или Livoçi i Epërm) је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија. Село је удаљено око 1 km, северозападно од Гњилана (управног центра Косовскопоморавског округа). Према попису становништва из 2011. године, село је имало 2.551 становника, већину становништва чинили су Албанци.[а]

Историја

[уреди | уреди извор]
Вештачко језеро у Ливочу

У општем делу код постанка насеља је изнето, да се Ливоч помиње у доба деспота Стевана и доцније у 1530. години. Најстарији родови (Рајковићи и Тутини) приликом насељавања су затекли село на месту садашње Маљочке Махале. Ти су се родови доцније раселили, а село преместило поред реке.[1]

Село је расло прираштајем и досељавањем. Маљочка Махала је постала пре 100 година, Мухаџирска пре 50 а Јабучанска пре 35 година. У селу живе Срби, Албанци и православни Цигани.

Село је у долини Ливочке Реке. Главни део села је на реци, с обе њене стране. Главни део села, који се зове Горњи Ливоч, збијеног је типа, али села припадају још три махале:

  1. Махаљочка
  2. Јабучанска
  3. Муаџери

Прва је на 150 метара од села на левој страни долине, а друге две на читав сат хода уз долину (с леве стране јабучани, а с десне — Муаџери.)

Топографски називи за њиве су: Горњо Селиште, Калило, Црвенице, Јаруге и Шеов Поток или Бел Камен

Топографски за шуму: Кобилина Глава, Црвени Брег и Големи Рид.[1]

Порекло становништва по родовима

[уреди | уреди извор]

Подаци из 1929. године[1]:

Српски родови:

Албански родови:

  • Куртеши (4 куће.), Албанци муслимани, од племена Битићи; досељени из Киштанпоља (Жеговац) 1921. године на купљено имање.
  • Лукићи (2 куће.), Албанци муслимани, од племена Битић, из Гадиша 1919. године дошли на купљено имање.

У Маљочкој Махали живи албански род:

  • Маљок (10 кућа.), од племена Гаши; досељени из Злокућана (Куманово) пре 180 година. Даљим пореклом су из околине Ђаковице.

У мухаџирској махали су:

  • Бусца (2 куће.), Албанци муслимани, од племена краснићи, мухаџири из Бусца (Топлица).
  • Дубов (1 кућа.), Албанци муслимани, од племена Краснићи, мухаџири из Дубова (Топлица).
  • Брестовц (1 кућа.), Албанци муслимани, од племена Гаши, мухаџири из Брестовца (Јабланица).
  • Кривача (1 кућа), од племена Гаши, мухаџири из криваче (Јабланица).
  • Власак (1 кућа.), од племена Краснић, мухаџири из Власа (Лесковац.)
  • Дедовић (1 кућа.), од племена Краснић, предак им је био пресељен из Гњилана 1914. године, а старином су из Малесије (северна Албанија).
  • Зећири (1 кућа.), Турци из Добрчана; пресељени 1909. године,а старином из Токата у Малој Азији.
  • Трајковић (1 кућа., славе Св. Ђорђа), колонисти, досељени из Давидовца (Пњича) 1925. године.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Насеље има српску етничку већину.

Популација (ист.): Горњи Ливоч
Година1948195319611971198119912011
Становништво5936798981.1291.2851.4222.551
Еволуција становништва

Становништво

[уреди | уреди извор]
Етнички састав према попису из 1961.[2]
Албанци
  
698 77,73%
Срби
  
182 20,27%
Југословени
  
2 0,22%
Укупно: 898
Етнички састав према попису из 1971.[3]
Албанци
  
928 82,20%
Срби
  
183 16,21%
Укупно: 1.129
Етнички састав према попису из 1981.[4]
Албанци
  
1.046 81,40%
Срби
  
239 18,60%
Укупно: 1.285
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Албанци
  
2.465 96,62%
Срби
  
66 2,59%
Турци
  
8 0,31%
Бошњаци
  
2 0,09%
Укупно: 2.551

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 225 и 226 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935)[1][2]
  2. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  3. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  4. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  5. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)