Госау

Из Википедије, слободне енциклопедије
Госау
Gossau
Gossau flugaufnahme zentrum.jpg
Стари део града Госауа
Грб
Основни подаци
Држава  Швајцарска
Кантон Сент Гален
Становништво
Становништво 17.763
Густина становништва 646 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 47°25′00″ СГШ; 9°15′00″ ИГД / 47.416664° СГШ; 9.25° ИГД / 47.416664; 9.25 Координате: 47°25′00″ СГШ; 9°15′00″ ИГД / 47.416664° СГШ; 9.25° ИГД / 47.416664; 9.25
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 638 m
Површина 27,51 km2
Госау на мапи Швајцарске
Госау
Госау
Госау на мапи Швајцарске
Остали подаци
Градоначелник Алекс Брихвилер
Поштански код 9200
Веб-сајт www.stadtgossau.ch

Госау (нем. Gossau, франц. Gossau, итал. Gossau) је град у североисточној Швајцарској. Град се налази у оквиру кантона Сент Гален, где је четврто насеље по величини.

Природне одлике[уреди]

Госау се налази у североисточном делу Швајцарске. Од најближег већег града, Цириха град је удаљен 70 км источно.

Рељеф: Госау се налази у омањој долини, а окружење је бреговито-брдског карактера. Град се налази на приближно 640 метара надморске висине. Јужно од града издижу се Апенцелски Алпи.

Клима: Клима у Госауу је умерено континентална са нешто оштријим одликама због знатне надморске висине.

Воде: Град Госау лежи на више мањих водотока.

Историја[уреди]

Госау се први пут историјски спомиње 824. године, под именом Козесауја (Cozesaua).

Становништво[уреди]

2010. године Госау је имао око 18.000 становника. Од тог броја страни држављани чине 18,4%.

Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво Госауа и немачки језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама града чују бројни други језици. Тако данас немачки говори 88,4% градског становништва, а прате га српски (4,2%) и италијански језик (2,1%).

Вероисповест: Месни Немци су у 16. веку прихватили протестантизам. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера, посебно римокатолика. Тако су данас римокатолици у већини (57,2%), затим следе протестанти (23,4%), а потом православци (5,6%), атеисти (4,8%) и муслимани (3,7%).

Спољашње везе[уреди]