Господство Трансјордан
Господство Трансјордан | |||
---|---|---|---|
Блиски исток 1135. године | |||
Географија | |||
Континент | Азија | ||
Регија | Блиски исток | ||
Главни град | Монтреал (крсташки замак) | ||
Друштво | |||
Службени језик | Латински, Стари Француски, Грчки, Арапски, Италијански | ||
Религија | Католицизам, Грчка православна црква, Сиријска оријентално-православна црква, јудаизам, ислам | ||
Политика | |||
Облик државе | Господство | ||
— господар | |||
Историја | |||
Историјско доба | Развијени средњи вијек | ||
— Оснивање | 1115 | ||
— Укидање | 1189 | ||
Земље претходнице и наследнице Господства Трансјордан | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Вазална држава Трансјордан (француски: преко Јордана), формално Господство Трансјордан, била је територија крсташке државе Јерусалимске краљевине источно од реке Јордан. У старом веку, обухватала је територија библијских држава Едом и Моав. То је била релативно пустињска, слабо насељена територија са недефинисаним границама, али у близини важних трговачких и ходочасничких путева.
Походе на ове територије започео је краљ Балдуин I већ 1100. године, али је контрола успостављена тек изградњом замка Монтреал 1115. године. Управа је 1118. године поверена Роману од Ле Пеја. Држава је била у вазалном односу према Јерусалимској краљевини све до доласка Ренеа од Шатијона који је почео исказивати све већу самовољу према крсташким вођама. Државу је освојио Саладин 1187. године, а титулу „господар Трансјордана“ су користили неки европски феудалци све до 14. века.
Господари Трансјордана
[уреди | уреди извор]- Роман од Ле Пеја (1118—1126)
- Паган Батлер (1126—1147)
- Морис од Трансјордана (1147—1161)
- Филип де Мији (1161—1168)
- Хемфри III од Торона (1168—1173)
- Мил од Пленсија (1173—1174)
- Рене од Шатијона (1176—1187)
- Хамфри IV од Торона (1187—1197)
- Алиса Јерменска (1197—1199)
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.