Госпођинци

Госпођинци
Госпођинци;
	Православна црква у Госпођинцима
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Жабаљ
Становништво
— 2011.	3.715
— густина	67,9/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 24′ 08″ С; 19° 59′ 09″ И / 45.402166° С; 19.985766° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	80 m
Површина	54,7 km2
	Госпођинци Госпођинци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21237
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Госпођинци су насеље у општини Жабаљ, у Јужнобачком округу, у Србији. Од Жабља су удаљени 8 km. Према последњем попису из 2011. године село има 3.715 становника. Велику већину чине Срби.

Географија[уреди | уреди извор]

Госпођинци су данас типично равничарско, панонско село. Куће су ушорене, окренуте према улици са пространим економским двориштима и баштама. Повезано је асфалтним путем као и железничком пругом са свим већим привредним и културним центрима.

Историја[уреди | уреди извор]

Госпођинци као насеље у бачкој жупанији први пут је забележено 1341. године под именом "Boldogasszonyfalva" (Богородичино Село). Помиње се да је угарски краљ Алберт 1440. године ово насеље даровао деспоту Ђурђу Бранковићу. Од 1769. године Госпођинци постају граничарско место у саставу Шајкашког батаљона до 1873. године. Из тих времена остао је шанац (јарак) који се пружа у правцу север-југ као граница Аустрије и Турске. Данашње насеље Госпођинци почело се подизати крајем 18. и почетком 19. века. Изграђено је на десној притоци Јегричке.

Најстарија православна црква била је од меког материјала (черпића) са сводом од плетера. Налазила се на јужној обали "Мале баре", лево од уласка у село, где се (1893) налазила једна кућа породице Локић. Тај храм је као и данашњи био посвећен Св. архиђакону Стефану. По градњи нове цркве, стара је као непотребна била порушена. Садашња православна црква подигнута је 1826-1828. године - на месту где су биле до тада куће граничарских задруга Мише Миркова, Јевте Ћурчића и Мише Пејина, као и млинови Саве и Марка Локића и Јове Васиљева. Било је то у време капелана госпођиначког Јована Степановог. Припреме за градњу су почеле још 1815. године, а постепено су куповане цигле, креч и други материјал. Локација нове цркве је обележена 31. маја 1823. године у присуству батаљонског команданта, пуковника Тимотија Живковића. Саму градњу црквену надзирала су двојица "полира" батаљонских. За ту богомољу се констатује 1893. године, да до тада још "није троносана" тј. освећена. За време грађанског рата 1848-1849. године страдала је та православна црква у месту. Када се јула 1850. године правио извештај на папир су стављени одштетни захтеви. Госпођинска општина је тражила 20399 ф. 40 новчића одштете за цркву. Али је поверенство нудило много мање: 810 ф. (као код свих места) за црквене утвари, и 7236 ф. за оправку и унутрашњи намештај цркве, што је укупно износило 8046 ф. а то је Ратно министарство у Бечу одобрило.^[1]

Госпођиначки командант, капетан Марко Рајчетић је у договору са осталим граничарским компанијским официрима, уредио 1857. године да 68 јутара од општинског пашњака, буде одвојено и дато месној цркви за издржавање.^[2]

У Госпођинцима је 29. јула 1872. године тамошња Политичка општина, поклонила Црквеној општини за сва времена 254 аустријска ланца земље. Када се катастарски премеравало испало је да ту има у ствари 264 ланца, земље намењене за издржавање цркве и школе. Била је то заслуга тадашњих званичника - црквеног председника и политичке општине бележника поп Панте племенитог Поповића, и тадашњег општинског кнеза Новака Локића.^[1]

У другој половини 19. века број становника у Госпођинцима је растао. То је српско велико село, док је осталих народа врло мало. Тако је 1880. године у месту следеће стање: Срба има 2234, Мађара 40, Немаца 152, Румуна 1, Рутена 71, а "осталих" 91. Укупан број становника је тада 2589 житеља. Деценију потом, број душа је повећан на 2948, највише је порастао број Немаца, а "осталих" више нема. Било је 1890. године пописано 2596 Срба, 56 Мађара, 242 Немца, 6 Румуна, 39 Рутена, 4 Хрвата.^[1]

Према православној парохијској статистици у месту на крају 1891. године има: 2571 православац, 254 православна дома, један свештеник, 254 ученика у три основне школе. Само једна школа је српска вероисповедна - једина у Жабаљском протопрезвитерату, а остале су комуналне.^[3]

Ратни вихор 1914. и 1941. године није заобишао ни Госпођинце, ни Госпођинчане. Из тог времена и данас се чува у српској православној цркви барјак са 98 плочица — имена добровољаца из Првог светског рата. Борба против фашистичког терора однела је 71. жртву овог малог бачког села.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Госпођинци живи 3029 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,6 година (37,4 код мушкараца и 39,9 код жена). У насељу има 1293 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01 (попис 2002).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	3.239
1953.	3.305
1961.	3.705
1971.	3.654
1981.	3.817
1991.	3.553	3.529
2002.	3.896	3.992

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	3.322	85,26%
Русини	172	4,41%
Роми	151	3,87%
Мађари	84	2,15%
Украјинци	30	0,77%
Југословени	25	0,64%
Хрвати	17	0,43%
Словаци	13	0,33%
Македонци	8	0,20%
Црногорци	4	0,10%
Словенци	2	0,05%
Румуни	2	0,05%
Немци	2	0,05%
Муслимани	1	0,02%
Албанци	1	0,02%
непознато	9	0,23%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	5	12
80+	24	42
75—79	41	60
70—74	71	100
65—69	105	135
60—64	107	124
55—59	78	112
50—54	124	131
45—49	173	135
40—44	166	125
35—39	150	137
30—34	125	125
25—29	150	118
20—24	127	124
15—19	144	143
10—14	127	123
5—9	111	103
0—4	113	106
Просек :	37,4	39,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	858	921	1.068	1.153	1.218	1.165	1.293

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	266	284	228	312	123	56	16	5	3	0	3,01

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.590	463	991	73	62	1
Женски	1.623	280	986	293	64	0
УКУПНО	3.213	743	1.977	366	126	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	911	303	0	3	165
Женски	420	148	0	1	48
УКУПНО	1.331	451	0	4	213
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	18	98	84	20	78
Женски	3	6	63	17	11
УКУПНО	21	104	147	37	89
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	23	21	7	12
Женски	5	18	9	34	33
УКУПНО	7	41	30	41	45
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	48	8	0	21
Женски	21	0	0	3
УКУПНО	69	8	0	24

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в "Српски сион", Карловци 1893. године
^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
^ "Српски сион", Карловци 1892. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[аутоматски_генерисано1-1] а ^б ^в "Српски сион", Карловци 1893. године

[2] "Србски дневник", Нови Сад 1857. године

[3] "Српски сион", Карловци 1892. године

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]