Готфрид Бем

Готфрид Бем
	Готфрид Бем 2015.
Лични подаци
Датум рођења	23. јануар 1920.
Место рођења	Офенбах ам Мајн, Вајмарска република
Датум смрти	10. јун 2021. (101 год.)
Место смрти	Келн, Немачка
Уметнички рад
Поље	архитектура

Ханс Ото театар у Потсдаму, 2004/06

Готфрид Бем (нем. Gottfried Böhm; Офенбах ам Мајн, 23. јануар 1920 — Келн, 9. јун 2021) био је немачки архитекта.^[1]

Рад са оцем[уреди | уреди извор]

Рођен је у породици архитекте у Офенбаху у Хесену. Његов отац, Доменик Бем је саградио неколико цркава у Немачкој. Готфрид је након дипломирања 1946. на Техничком универзитету у Минхену изучавао вајарство на оближњој академији. Од 1947. до очеве смрти 1955. радио је са својим оцем. Током тога периода радио је и под вођством Рудолфа Шварца у Келну. Током 1951. радио је шест месеци и у Њујорку. Током путовања у Америку срео је две највеће инспирације - Валтера Гропијуса и Лудвига Миса ван дер Ројеа.

После очеве смрти 1955.[уреди | уреди извор]

Касније, 1955, преузима очеву фирму. Бем је изградио много грађевина по Немачкој, укључујући цркве, музеје, уреде, куће апартмане. Сматрали су га и експресионистом и архитектом пост-Баухауса.^[1] Он себе дефинише као архитекту који спаја прошлост и будућност, између света идеја и физикалног света и између зграда и њихове околине.

Његови рани пројекти су углавном од бетона, а касније више користи челик и стакло. У многим његовим пројектима примећује се његова брига за урбано планирање. Добио је 1986. Прицкерову награду за архитектуру, која се сматра једним од најпрестижнијих светских признања за архитектуру.

Галерија радова[уреди | уреди извор]

Хубертсова црква у Ахену, 1965.
Библиотека омладинског центра, Келн, 1968.
Главна зграда државног уреда за обраду података и статистику, Диселдорф,, 1972—75.
Црква свете Ане, Хемерн, 1963.
Мост за пешаке, Нојлисхајм, 1986—87.
општинска већница Келн-Калк, 1992.