Гојин Дол

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гојин Дол
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПиротски
ОпштинаДимитровград
Становништво
 — 2011.Пад 242
Географске карактеристике
Координате43°01′07″ СГШ; 22°42′29″ ИГД / 43.018666° СГШ; 22.708166° ИГД / 43.018666; 22.708166Координате: 43°01′07″ СГШ; 22°42′29″ ИГД / 43.018666° СГШ; 22.708166° ИГД / 43.018666; 22.708166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина495 м
Гојин Дол на мапи Србије
Гојин Дол
Гојин Дол
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Гојин Дол (буг. Гоин дол) је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 242 становника (према попису из 2002. било је 264 становника).

Историјат села[уреди]

Гојин Дол се налази око 5,5 km западно од Димитровграда (некадашњег Цариброда). Данас је, услед замирања планинских села и концентрације становништва у граду и ближој околини, једно од најмногољуднијих села димитровградске општине.

У периоду турске власти, Гојин Дол је спадао у групу мањих насеља. Село је настало на левој обали Нишаве, прекопута брда на десној страни реке, које носи назив Кале и на чијем врху су остаци касноантичког односно рановизантијског утврђења. Новија археолошка истраживања показују да се, у античко време, у непосредној близини овог утврђења (Гојиндолско кале), неколико путева укрштало са једном од најважнијих римских саобраћајница на Балкану. Римски Војни пут (Via militaris) ишао је из правца Цариброда десном обалом Нишаве да би управо у подножју Калеа прелазио на леву обалу и настављао даље према Пироту[1]. На основу досадашњег стања истражености можемо рећи да се Гојин Дол први пут помиње у турском катастарском дефтеру (tapu tahrir defteri) из 1525. године, као село које припада Пиротском кадилуку Софијског санџака, али нема сумње да је знатно старије. Његов словенски назив, као и старина околних села потврђена турским пописима из 15. века (Попов, 1966) иду у прилог мишљењу да порекло насеља треба тражити у средњем веку.

Приходи које је држава убирала од Гојин Дола служили су, кроз цео 16. век, за издржавање спахија Софијског санџака.

Судећи према врстама пореза, у атару села гајиле су се житарице: пшеница, јечам и мешаница.

Изразито велики демографски раст четрдесетих година 16. века је последица досељавања а не природног прираштаја. Будући да је на једном од најважнијих путева Османског царства – Цариградском друму (бивши Via militaris), село је било изненада насељено. На интензивнији раст је утицала и близина Великог и Малог Цариброда који су, према попису из 1525. године, имали укупно 127 пореских обвезника.

Демографија[уреди]

У насељу Гојин Дол живи 213 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,0 година (48,7 код мушкараца и 53,1 код жена). У насељу је 2002. године постојало 101 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству био је 2,61.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 518
1953. 493
1961. 348
1971. 330
1981. 343
1991. 333 327
2002. 264 266
2011. 242
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Бугари
  
97 36,74 %
Срби
  
91 34,46 %
Роми
  
2 0,75 %
Македонци
  
1 0,37 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ http://www.heritage.gov.rs/latinica/zastitna_arheoloska_iskopavanja_koridor_10_Seliste_Via_militaris.php
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Татјана Катић и Срђан Катић, Гојин Дол, Пиротски зборник бр. 40, 2015


Спољашње везе[уреди]