Грабовица (Горњи Милановац)
Грабовица | |
|---|---|
Поглед из Грабовице ка Горњем Милановцу | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| — 2022. | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 01′ 00″ С; 20° 30′ 00″ И / 44.016666° С; 20.5° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 520 m |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 32300 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Грабовица је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 396 становника. Налази се на надморској висини од 350 до 700 м, а површине је 1.548 ха. Са источне стране се ослања на периферију вароши Горњи Милановац.[1]
Овде се налазе Крајпуташ Чедомиру Тодоровићу у Грабовици и Стари надгробни споменици на сеоском гробљу у Грабовици.
Историја
[уреди | уреди извор]По предању, село је добило назив по великим забранима (шумама) грабовог дрвета Грабовица.
Становници села су масовно учествовали у боју против Турака на Косову рољу 28. јуна 1389. године. Нису смели да сачекају најезду Турака већ су се масовно иселили. Ново становништво се у 18. веку доселило из Старог Влаха, Црне Горе и Херцеговине и попунило испражњена подручја.[1]
Ово село се први пут помиње у турском попису 1525. године под именом Рапах и тада је имало 32 дома. На више локалитета у селу налазе се ископине „Џиновске цркве”, у засеоку Кршићу, као и „Џиновско гробље” на Рапај брду. Ископано је и неколико крстова, кандила, старог новца и сл.[1]
Село је припадало општини Брусница. Школу је имало у Горњем Милановцу и припадало је парохији цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу. Сеоска слава је Велики Спасовдан.[1]
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 123 ратника. Погинуло их је 91 а 32 је преживело.[1]
Галерија
[уреди | уреди извор]Демографија
[уреди | уреди извор]У пописима село је 1910. године имало 878 становника, 1921. године 605, а 2002. године тај број је спао на 340.[1]
У насељу Грабовица живи 414 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (42,9 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 152 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
У месту је рођен српски новинар, уредник и публициста Миломир Марић. Овде је живео музички уметник Миливоје Ивановић.[2]
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 172 | 188 | 235 | 173 | 156 | 158 | 152 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 29 | 33 | 22 | 28 | 28 | 5 | 4 | 2 | 1 | 0 | 3,26 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 212 | 66 | 127 | 16 | 3 | 0 |
| Женски | 219 | 44 | 129 | 42 | 3 | 1 |
| УКУПНО | 431 | 110 | 256 | 58 | 6 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 124 | 20 | 0 | 0 | 60 |
| Женски | 69 | 15 | 0 | 0 | 33 |
| Укупно | 193 | 35 | 0 | 0 | 93 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 5 | 7 | 10 | 2 | 11 |
| Женски | 1 | 0 | 4 | 2 | 1 |
| Укупно | 6 | 7 | 14 | 4 | 12 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 3 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 3 | 4 |
| Укупно | 0 | 1 | 5 | 3 | 5 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 2 | |
| Укупно | 4 | 0 | 0 | 4 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 185.
- ^ „Светски, а наш: Српском композитору тражили да лично рекламира италијанске шпагете”. Б92. 23. 1. 2023. Приступљено 25. 1. 2023.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
