Грабово (Беочин)

Грабово
Грабово;
	Спомен костурница у центру села
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Беочин
Становништво
— 2011.	100
— густина	10/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 10′ 16″ С; 19° 36′ 28″ И / 45.171° С; 19.607666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	240 m
Површина	14,1 km2
	Грабово Грабово на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Грабово је насеље у Србији у општини Беочин у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 100 становника. Село неки називају и Планинско Грабово.

Овде се налази Црква Светог архангела Гаврила у Грабову.

Локација[уреди | уреди извор]

Грабово се налази на једној тераси изнад потока Текениш. Смештено је 5 km од Дунава на тераси са видицима на највиши део Фрушке горе. Овалног је облика, а улице су праве планинске, уске и кривудаве.

Приградски аутобуси из Новог Сада повезују село са Беочином и градом, али ипак село је изоловано. Током 2010. године у селу је инсталирана савремена централа Телекома Србије за фиксну телефонију. Сигнал мобилне телефоније MTC је одличног квалитета, док је пријем ВИП и Теленор сигнала и даље отежан.

Историја[уреди | уреди извор]

Село се први пут помиње у XVIII веку. Грабово је 1885. године било у Ердевичком изборном срезу са својом 461 душом.^[1]

Село је 1943. било потпуно спаљено, убијен је 151 цивил, а обновљено је после рата.

Привреда[уреди | уреди извор]

У Грабову је недавно отоврена млекара „Фрушка гора“ која је изграђена по свим европским стандардима и производи висококвалитетне производе. Она би требало да оживи привреду у овом крају и подигне животни стандард целог Грабова.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Грабово живи 104 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,8 година (36,9 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 54 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,56.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	133
1953.	212
1961.	219
1971.	174
1981.	162
1991.	142	140
2002.	138	138

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	135	97,82%
Хрвати	1	0,72%
Словаци	1	0,72%
Муслимани	1	0,72%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	0	0
80+	0	2
75—79	1	3
70—74	4	7
65—69	7	4
60—64	4	8
55—59	2	3
50—54	2	1
45—49	2	5
40—44	8	4
35—39	9	5
30—34	4	5
25—29	4	4
20—24	2	2
15—19	5	2
10—14	3	6
5—9	7	5
0—4	5	3
Просек :	36,9	42,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	44	64	60	56	52	47	54

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	17	17	4	6	9	1	0	0	0	0	2,56

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица
Мушки	54	16	34	4
Женски	55	4	34	17
УКУПНО	109	20	68	21

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	34	17	0	0	4
Женски	16	12	0	0	1
УКУПНО	50	29	0	0	5
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	0	0	2
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	2	0	0	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	0	2	0
Женски	0	1	0	1	0
УКУПНО	0	2	0	3	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	5
Женски	1	0	0	0
УКУПНО	2	0	0	5