Грабово (Беочин)
Грабово | |
---|---|
![]() Спомен костурница у центру села | |
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Јужнобачки |
Општина | Беочин |
Становништво | |
— 2011. | ![]() |
— густина | 10/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 10′ 16″ С; 19° 36′ 28″ И / 45.171° С; 19.607666° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 240 m |
Површина | 14,1 km2 |
Остали подаци | |
Позивни број | 021 |
Регистарска ознака | NS |
Грабово је насеље у Србији у општини Беочин у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 100 становника. Село неки називају и Планинско Грабово.
Овде се налази Црква Светог архангела Гаврила у Грабову.
Локација[уреди | уреди извор]

Грабово се налази на једној тераси изнад потока Текениш. Смештено је 5 km од Дунава на тераси са видицима на највиши део Фрушке горе. Овалног је облика, а улице су праве планинске, уске и кривудаве.
Приградски аутобуси из Новог Сада повезују село са Беочином и градом, али ипак село је изоловано. Током 2010. године у селу је инсталирана савремена централа Телекома Србије за фиксну телефонију. Сигнал мобилне телефоније MTC је одличног квалитета, док је пријем ВИП и Теленор сигнала и даље отежан.
Историја[уреди | уреди извор]

Село се први пут помиње у XVIII веку. Грабово је 1885. године било у Ердевичком изборном срезу са својом 461 душом.[1]
Село је 1943. било потпуно спаљено, убијен је 151 цивил, а обновљено је после рата.
Привреда[уреди | уреди извор]
У Грабову је недавно отоврена млекара „Фрушка гора“ која је изграђена по свим европским стандардима и производи висококвалитетне производе. Она би требало да оживи привреду у овом крају и подигне животни стандард целог Грабова.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Грабово живи 104 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,8 година (36,9 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 54 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,56.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 0 | 2 | ||
75—79 | 1 | 3 | ||
70—74 | 4 | 7 | ||
65—69 | 7 | 4 | ||
60—64 | 4 | 8 | ||
55—59 | 2 | 3 | ||
50—54 | 2 | 1 | ||
45—49 | 2 | 5 | ||
40—44 | 8 | 4 | ||
35—39 | 9 | 5 | ||
30—34 | 4 | 5 | ||
25—29 | 4 | 4 | ||
20—24 | 2 | 2 | ||
15—19 | 5 | 2 | ||
10—14 | 3 | 6 | ||
5—9 | 7 | 5 | ||
0—4 | 5 | 3 | ||
Просек : | 36,9 | 42,7 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 54 | 16 | 34 | 4 | 0 | 0 |
Женски | 55 | 4 | 34 | 17 | 0 | 0 |
УКУПНО | 109 | 20 | 68 | 21 | 0 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 34 | 17 | 0 | 0 | 4 |
Женски | 16 | 12 | 0 | 0 | 1 |
УКУПНО | 50 | 29 | 0 | 0 | 5 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 2 | 0 | 0 | 2 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 2 | 0 | 0 | 2 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 1 | 0 | 2 | 0 |
Женски | 0 | 1 | 0 | 1 | 0 |
УКУПНО | 0 | 2 | 0 | 3 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 5 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 5 |
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Милош Лукић, Путевима слободе — насеља општине Беочин у рату и револуцији, Нови Сад, 1987.
- Слободан Ћурчић, Број становника Војводине, Нови Сад, 1996.