Градац (река)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Градац
Gradac.jpg
Река Градац, средњи део тока
Опште информације
Дужина 28 km
Слив Црноморски
Водоток
Ушће Колубара (река)
Географске карактеристике
Земља  Србија
Насеља Ваљево
Притоке Буковска река, Забава

Градац је река понорница која извире испод планине Повлен, а после неколико километара понире и поново избија код села Богатића, повише манастира Ћелије, код Јаког извора. Одатле до Ћелија, Градац тече кроз кривудаву клисуру, прави известан лук око манастира и одлази према Ваљеву, где се улива у Колубару.[1] Река Градац, водом најбогатија притока Колубаре, усекла је клисурасто-кањонску долину дужине 22,7 километара. Од саставака Буковске реке и Забаве, где уствари настаје, до ушћа у Колубару ова река има дужину 28 километара и укупан пад 187 метара.[2]

Кањон реке Градац[уреди]

Дужином од 22,7 километара и дубином од 150-200 метара, кањон Градца је најдужи и најмаркантнији облик речне ерозије Ваљевском красу. Кањонска долина Градца се састоји из два дела:

Горњи део[уреди]

Горњи део који се пружа између Ластре и Богатића, односно од Остојића вира до врела. Тај део по називу Суваја, познат је као периодски ток. Подземна циркулација се одвија испод речног корита на непознатој дубини, и усмерена је према врелу Коловрат које се налази с десне стране корита низводно од Зеленаца - главног врела.


Доњи део[уреди]

Доњи део низводно од врела до Ваљева.

Уливање Градца у Колубару

Основне карактеристике кањона[уреди]

Основне карактеристике кањона су вертикалне литице, у вишим деловима кањонских страна, док се у њиховом подножју јављају сипари, услед сталног подсецања и померања, радом речне воде. У кањону Градца истражено је 69 спелолошких објеката: 67 пећина и 2 јаме. Дегурићка пећина, Краљева пећина, Градска пећина са колонијама слепих мишева, заштићене су Законом о заштити природе Републике Србије.

Биљни и животињски свет у клисури реке Градац[уреди]

Животињски свет[уреди]

Биљни свет и гљиве у клисури[уреди]

Клисурасто кањонски усек као и укупни слив реке Градац се одликује изузетном разноликошћу биљних врста као и бројем гљива. До сада је, на овом простору регистровано 400 биљних таксона као и 240 врста гљива.

  • На обалама Градца присутне су плавине са Лопухом, млечикама, раставићима, ментама.
  • На алувијалним наносима у клисури су развијене ливадско-пашњачке заједнице са разним врстама трава или плављене, проређене шуме Врбе.
  • На подлогама са више камења живе Топола као и Јеова.
  • У кањону реке могу се наћи и ретке врсте као што су орхидеје.
  • У шумама које се налазе у кањону реке налази се и велики број гљива.

Антропогени утицаји[уреди]

Основни проблем у заштити природног добра и заштити природе уопште, долази од деловања човека и његових утицаја на нормалне, прородне процесе и односе.

  • Највећи загађивач клисуре реке Градац је свакако железничка пруга Београд-Бар која пролази кроз највећи део клисуре.
  • Непланска сеча шуме, изазивање пожара, вађење песка и шљунка, одлагање отпада чак формирање дивљих депонија су сасвим непожељне активности које, уз криволов дивљачи и рибе, представљају насртаје на основне вредности овог природног амбијента.
  • Присутне бетонске бране ( Градац, Дегурић, Белић ) без рибљих стаза или без одржавања проточних отвора, представљају такође тачке неповољних, антропогених утицаја у погледу слободне миграције фауне. Посебно се тај неповољни утицај осећа у зимским месецима када је онемогућена природна, мрестна миграција Поточне пастрмке у горње делове водотока.
Брана Градац

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Мала енциклопедија Просвета (3ед.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
  2. Књига РЕКА ГРАДАЦ (монографија) група аутора Екод „Градац” Ваљево, Ваљево 2002 год. ISBN 978-86-83949-00-7.

Спољашње везе[уреди]