Градашничка река

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Градашничка река
Gradašnička reka2.jpg
Опште информације
СливЦрно море
Пловностније пловна
Водоток
УшћеНишава
Географске карактеристике
Држава/е Србија
НасељаПирот

Градашничка река један је од хидрографких објеката у горњем понишављу и један од водотокова у сливу Пиротске котлине. Река пресеца северозападни део града Пирота и улива се у Нишаву са њене десне стране.

За време јаких киша и отапања снега има карактер бујице. Од села Градашнице до Пирота наталожила је огромну количину шљунка и блокова.

Једно време коришћена је за потребе старог погона фабрике „Тигар”.[1]

Називи[уреди]

Градашничанска река — узводно од села Градашнице носи назив Добродолска река (по селу Добри До), док је низводно добила назив Градашника река.

Географске карактеристике[уреди]

Бањичка клисура

Градашничка река са дужином речног тока од само 15,85 km и површином слива од 47,54 km² највећа је десна притока Нишаве на узводном делу тока од готово 100 km. Њено ушће у Нишаву је у самом граду Пироту, на 106. речном километру.

Настаје на Видличу, на надморској висини од 847 метара, на споју неколико периодичних токова, северно од гребена Планинице (1233 m н.в) и јужно од гребена Љиљак (1190 m н.в). Токови ових потока извиру у терену изграђеном од пешчара, али и детритичник кречњака и лапораца.

Пад реке је доста велики на готово целом току и у просеку износи 30,54 m/km, а њен речни ток низводно има општи правац пружања ка југу.

Корито Градашничанске реке је стеновито, под крупним блоковима и џиновским лонцима, и наслагама еродираног материјала у доњем делу.

Део речне долине Градашничке реке у горњем току на свом путу пролази кроз преко 1 km дугу Бањичку клисуру усечену у кречњачке стене различите старости, а у доњем току кроз ерозивно проширење. Клисура има врло стрме скоро вертикалне одсеке, изражене нарочито на левој страни, и нешто блаже на десној.[2] На изласку реке из клисуре налази се село Градашница, а дно долине се проширује у језерским седиментима.

Део речног тока у клисури који има већи пад, образује неколико слапова, од које је на више места локално становништво преградило ниским бедемима од камена и тиме изградило мала језерца која локалном становништву и туристима служе за купање у летњем периоду.

У долини ове реке јавља се неколико термалних извора, од којих су најпознатија три термоминерална извора и један термално крашки извор Даг бањице.

Климатске карактеристике[уреди]

Градашничка река тече кроз континентални део Србије који се одликује субпланинском климом. Затворена готово са свих страна, речна долина има низ климатских специфичности.

Градашничка река у време топљења снега и великих падавина, често набуја, али не угрожава насеља низводно од клисуре. Кроз Пирот направљен је насип који може да задржи и највеће воде, али и наслага еродираног материјала, што захтева њихово уклањање у време малих протицаја.

Највише средње месечне температуре ваздуха су 11,3 °C. Најхладнији месец је јануар - 0,1 °C, а најтоплији је јул 22,2 °C. За разлику од хладних зимских месеци, пролеће наступа доста брзо (април 10,8 ºС). Средња годишња температура је 9—11 ºС. После топлог и сувог лета наступа дуга сунчана јесен, која је топлија од пролећа. Апсолутни максимум забележен је 17. августа 1952 године (40 °C), а апсолутни минимум 17 и 2. децембра 1963 године (- 27 степени °C). Амплитуда екстремних вредности износи 67 ºС, што је јасна одлика континенталности подручја у којем се њен слив налази.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Др Јован Б. Петровић, др Стеван М. Станковић, мр Миливоје Б. Поповић - Извори, врела и површинске воде Горњег Понишавља, Пирот, 2000. Издање Јавног предузећа водовод и канализација.
  2. ^ Чубриловић П., Палавестрић Љ. (1994) - Карстне издани ширег обода Пиротске котлине, Фонд геолошког завода, Београд

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]