Градашничка река
| Градашничка река | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Слив | Црно море |
| Пловност | није пловна |
| Водоток | |
| Ушће | Нишава |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
| Насеља | Пирот |
| Река на Викимедијиној остави | |
Градашничка река један је од хидрографких објеката у горњем понишављу и један од водотокова у сливу Пиротске котлине.[1] Река пресеца северозападни део града Пирота и улива се у Нишаву са њене десне стране.
За време јаких киша и отапања снега има карактер бујице. Од села Градашнице до Пирота наталожила је огромну количину шљунка и блокова.[2]
Једно време коришћена је за потребе старог погона фабрике Тигар.[3]
Називи
[уреди | уреди извор]Градашничка река — узводно од села Градашнице носи назив Добродолска река (по селу Добри До), док је низводно добила назив Градашничка река.[4]
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]
Градашничка река са дужином речног тока од само 15,85 km и површином слива од 47,54 km² највећа је десна притока Нишаве на узводном делу тока од готово 100 km. Њено ушће у Нишаву је у самом граду Пироту, на 106. речном километру.[3]
Настаје на Видличу, на надморској висини од 847 метара, на споју неколико периодичних токова, северно од гребена Планинице (1.233 m н.в) и јужно од гребена Љиљак (1.190 m н.в). Токови ових потока извиру у терену изграђеном од пешчара, али и детритичник кречњака и лапораца.
Пад реке је доста велики на готово целом току и у просеку износи 30,54 m/km, а њен речни ток низводно има општи правац пружања ка југу.
Корито Градашничанске реке је стеновито, под крупним блоковима и џиновским лонцима, и наслагама еродираног материјала у доњем делу.
Део речне долине Градашничке реке у горњем току на свом путу пролази кроз преко 1 km дугу Бањичку клисуру усечену у кречњачке стене различите старости, а у доњем току кроз ерозивно проширење.[5] Клисура има врло стрме скоро вертикалне одсеке, изражене нарочито на левој страни, и нешто блаже на десној.[6] На изласку реке из клисуре налази се село Градашница, а дно долине се проширује у језерским седиментима.
Део речног тока у клисури који има већи пад, образује неколико слапова, од које је на више места локално становништво преградило ниским бедемима од камена и тиме изградило мала језерца која локалном становништву и туристима служе за купање у летњем периоду.[6]
У долини ове реке јавља се неколико термалних извора, од којих су најпознатија три термоминерална извора и један термално крашки извор Даг бањице.[7]
На Градашничкој реци некада је било мноштво воденица које су задовољавале потребе не само Пирота, већ и великог броја околних села. Најпознатија воденица била је Бегова кула подигнута почетком 19. века, која је потом до урушавања имала статус споменика културе.[8]
Климатске карактеристике
[уреди | уреди извор]Градашничка река тече кроз континентални део Србије који се одликује субпланинском климом. Затворена готово са свих страна, речна долина има низ климатских специфичности.
Градашничка река у време топљења снега и великих падавина, често набуја, али не угрожава насеља низводно од клисуре. Кроз Пирот направљен је насип који може да задржи и највеће воде, али и наслага еродираног материјала, што захтева њихово уклањање у време малих протицаја.[9]
- Највише средње месечне температуре ваздуха су 11,3°C. Најхладнији месец је јануар - 0,1°C, а најтоплији је јул 22,2°C.
- За разлику од хладних зимских месеци, пролеће наступа доста брзо (април 10,8 ºС). Средња годишња температура је 9—11 ºС. После топлог и сувог лета наступа дуга сунчана јесен, која је топлија од пролећа.
- Апсолутни максимум забележен је 17. августа 1952 године (40°C), а апсолутни минимум 17. и 2. децембра 1963. године (- 27 степени °C).
- Амплитуда екстремних вредности износи 67 ºС, што је јасна одлика континенталности подручја у којем се њен слив налази.
Галерија
[уреди | уреди извор]- Мостови на Градишничкој реци
-
Мостић, улаз у гаражу -
Мост-кружни ток -
Железнички мост
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Петровић Ј. (1999): Природа Пиротске котлине и горњег Понишавља. Институт за географију, Природно-математички факултет у Новом Саду, Нови Сад
- ^ Анђелковић М. (1958): Геолошки састав и тектоника југозападних падина Старе планине. Посебно издање САНУ, књ. 24, Београд
- ^ а б Др Јован Б. Петровић, др Стеван М. Станковић, мр Миливоје Б. Поповић - Извори, врела и површинске воде Горњег Понишавља, Пирот, 2000. Издање Јавног предузећа водовод и канализација.
- ^ Гавриловић Љ., Дукић Д. (2002): Реке Србије. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
- ^ „Klisurа Grаdаšničke reke”. www.topirot.com (на језику: српски). Приступљено 2022-12-28.
- ^ а б Чубриловић П., Палавестрић Љ. (1994) - Карстне издани ширег обода Пиротске котлине, Фонд геолошког завода, Београд
- ^ „Lekovita Gradašnička reka”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2022-12-28.
- ^ Јовановић, Борисав (2012). Стари занати Пирота и околине. стр. 79.
- ^ Антоновић Г., Мрвић В. (2008): Земљишта слива Нишаве. Институт за земљиште, Београд
Литература
[уреди | уреди извор]- Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, 2015
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Градашничка река на Викимедијиној остави