Градина (Славонија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Градина
Župna crkva sv. Ilije proroka, Gradina kod Virovitice.JPG
римокатоличка црква „Св. пророк Илија"
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаВировитичко-подравска
ОпштинаГрадина (Славонија)
Становништво
 — (2011)916
Географске карактеристике
Координате45°51′16″ СГШ; 17°30′41″ ИГД / 45.85442226493043° СГШ; 17.511416868063065° ИГД / 45.85442226493043; 17.511416868063065Координате: 45°51′16″ СГШ; 17°30′41″ ИГД / 45.85442226493043° СГШ; 17.511416868063065° ИГД / 45.85442226493043; 17.511416868063065
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина112 м
Градина на мапи Хрватске
Градина
Градина
Градина на мапи Вировитичко-подравске жупаније
Градина
Градина
Градина на мапи Вировитичко-подравске жупаније
Остали подаци
Поштански број33411 Градина
Позивни број+385 33

Градина је насељено место и седиште општине у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска.

Историја[уреди]

Период угарске власти (~1000-1552)[уреди]

Становништво вировитичке области је 1536. бежало на север. Верује се да су потомци тог становништва данас део Градишћанских Хрвата.[1]

Период османске власти (1552-1684)[уреди]

Вировитица са околином је под османску власт пала 1552. године. У управном смислу околина Вировитице била је у надлештву Пожешког санџака. Од 1541. године, Пожешки санџак је био подређен Будимском беглербеглуку, да би 1580. године прешао под надлештво Босанског беглербеглука. Године 1600. постао је део Кањишког беглербеглука, оставши у његовом саставу до краја османске власти у Славонији. У судском смислу околина Вировитице чинила је Вировитичку нахију, подређену Вировитичком кадилуку.[2]

У османском пописном дефтеру из 1579. године Градина се наводи као село Градци, које припада Брезовици. У њему су наведене четири пореске куће, чији су домаћини били: Антол Пушкаша, Михал Лончар, Павал Ћелетић, Мати Вранић. У близини села се помињу напуштено село Градишка и мезра Симаринци или Симаријевци.[3]

Структура намета села Градце 1579.[3]
Намет Износ (у акчама)
приход од десетине (ушура) и намета (ресума) 1683
приход од вратница (4) 160
приход од пшенице (10 кејла) 300
приход од наполица (20 кејла) 400
порез на дрва и башту 28
десетина од кошница 20
десетина од сена 20
десетина од лана, конопље, белог и црног лука, купуса и репе 42
десетина од леће са пасуљем, сланутка и боба 20
десетина од воћа са порезом на тапију 30
ресум на свиње са порезом на продају и божићно клање 200
порез на воденицу са пет жрвњева 250
бадухава са пољарином, младарином, и порезом на винску бурад 21

Копривнички капетан Алберт Грасвајн, водећи хабзбуршке трупе, похарао је сва села око Слатине и Вировитице 1600. године.[4]

Период хабзбуршке власти (1684-1918)[уреди]

Као награду за рад на уређењу коморске управе у Славонији и ширењу Војне границе, цар Леополд I је, у функцији угарског краља, дао властелинство Вучин дон Фердинанду Јохану Карлу, грофу Карафи ди Стиљано и његовом потомству. Исте године је дон Фердинанд умро, а властелинство су преузели његова удовица, грофица Катарина, и син, дон Карло Ото. У склопу новоформираног властелинства налазила се и Градина. Како је властелинство било подељено на две целине, Градина је била у склопу северне, равничарске целине.[5]

Како грофови нису боравили на Вучинском властелинству, администрација је препуштена њиховим опуномоћеницима. Најдуговечнији управитељ био је Јохан Карл Мајер, који је боравио у Вировитици. Због обавеза и према Комори и према властелинству, становништво се често бунило и селило на простор Војне границе. Јохан Карл Мајер је 1731. урадио преглед стања на властелинству.[5]

Подаци о Градини на основу Мајеровог прегледа стања на властелинству Вучин 1731.[6]
број сесија износ земљарине, војнице и откуп кулука четворогодишњи износ осталих дажбина
10 325 форинти 81 форинта и 25 динара

Током 1736. и 1737. године извршен је попис властелинстава славонског Провинцијала по заповести цара Карла VI (као угарског краља), са циљем доношења урбара којим би се регулисали односи властелина и зависног становништва.[7]

Подаци о Градини на основу пописа властелинстава славонског провинцијала 1736/1737.[8]
домаћинстава и кућа очева породице ожењене браће и синова браће и синова са навршених 15 год. коња волова крава и јунади оваца свиња ораница ливада воденица
42 42 6 3 21 36 118 42 163 205 јутара 107 косаца 1
Пописана домаћинстава у Градини 1736/1737.[8]
домаћин отац породице ожењене браће и синова браће и синова са навршених 15 год. коња волова крава и јунади оваца свиња ораница (у јутрима) ливада (у косцима)
Ivan Blasicsevic да 1 1 1 2 5 10 10 10 5
Jandro Skriniarich да 0 0 0 1 3 0 8 6 5
Lucich Petrinovich да 0 0 1 1 2 0 4 6 4
Simo Marchinovich да 1 0 2 3 5 0 10 12 9
Grgo Bobovchan да 0 0 1 1 1 0 4 4 3
Mihok Pejassevich да 0 0 0 0 2 0 0 2 0
Ivo Tudas да 0 0 0 0 2 0 0 3 2
Lovro Karas да 0 0 0 1 1 5 4 4 2
Martin Pejch да 0 0 0 1 3 0 4 4 3
Lovrek Bachevlan да 0 0 1 0 1 0 3 3 3
Marco Ivankovich да 1 0 1 2 4 6 0 6 3
Betar Stephok да 0 0 0 1 3 0 0 4 1
Mato Kvergnas да 0 0 0 0 0 0 0 1 0
Bartol Kossarich да 0 0 0 0 3 0 2 2 1
Matho Blussarich да 0 0 1 1 0 0 0 3 1
Ivich Mihailovich да 0 0 0 1 3 0 6 5 2
Juro Kvergnas да 0 0 0 1 5 0 6 6 3
Blasok Juricsich да 0 0 0 1 5 0 6 6 3
Juro Trcskich да 0 0 0 0 2 0 3 4 1
Blas Kvergnas да 0 0 0 0 2 0 4 3 1
Martin Tercskich да 0 0 1 2 5 6 8 6 4
Bajo Spolarich да 0 0 1 2 5 4 6 8 6
Rado Radossavlevich да 0 0 1 1 6 0 6 7 5
Pavlin Dolinacz да 0 0 0 0 4 0 0 4 2
Pavlin Kossarich да 0 0 0 0 3 0 0 4 2
Dragolo Kaczarovich да 0 0 0 0 0 6 5 3 1
Ostoja Radossevich да 0 0 0 0 0 6 5 3 1
Simo Peradinovich да 1 0 2 3 8 0 10 12 6
Mihailo Kossarich да 0 0 0 0 1 0 0 1 0
Ivo Boberkovich да 0 0 0 1 2 0 4 4 2
Juro Boberkovich да 0 0 0 0 1 0 0 2 0
Nicola Dugaich да 0 0 0 1 2 5 5 6 3
Thodor Maly да 0 0 0 1 2 0 0 2 1
Nicola Jugovich да 0 0 0 0 3 4 4 4 2
Mihat Jugovich да 0 0 0 0 3 4 4 4 2
Jovan Karakas да 0 1 1 0 2 0 0 4 2
Mitar Bogichevich да 0 1 2 3 6 0 6 10 6
Illia Cselajla да 0 0 1 0 2 0 0 4 1
Radoicza Bogichevich да 1 0 1 1 1 0 5 6 3

Пописи домаћинстава Карловачке митрополије у периоду између 1702. и 1929. године нису забележили ниједно домаћинство православне вероисповести у Градини.[9]

Период југословенске државе (1918-1991)[уреди]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Вировитица.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, општина Градина је имала 3.850 становника, од чега у самој Градини 916.[10]

Познате особе[уреди]

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Градина је имало 1.058 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
778 73,53 %
Срби
  
235 22,21 %
Југословени
  
12 1,13 %
Муслимани
  
7 0,66 %
Албанци
  
3 0,28 %
Мађари
  
2 0,18 %
Црногорци
  
2 0,18 %
Македонци
  
1 0,09 %
неопредељени
  
7 0,66 %
регион. опр.
  
1 0,09 %
непознато
  
10 0,94 %
укупно: 1.058

Референце[уреди]

  1. ^ Pavličević, Dragutin (2002). „Opće političke i vojne prilike u Podravini (1527. - 1765.)”. Podravina : časopis za multidisciplinarna istraživanja. 1/1: 90. 
  2. ^ Sršan, Stjepan, ур. (2001). Popis sandžaka Požega 1579. godine. Osijek: Državni arhiv u Osijeku. стр. 9. 
  3. 3,0 3,1 Sršan, Stjepan, ур. (2001). Popis sandžaka Požega 1579. godine. Osijek: Državni arhiv u Osijeku. стр. 372. 
  4. ^ Pavličević, Dragutin (2002). „Opće političke i vojne prilike u Podravini (1527. - 1765.)”. Podravina : časopis za multidisciplinarna istraživanja. 1/1: 89. 
  5. 5,0 5,1 Mažuran, Ive (1993). Stanovništvo i vlastelinstva u Slavoniji 1736. godine i njihova ekonomska podloga. Osijek: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zavod za znanstveni rad u Osijeku. стр. 501. 
  6. ^ Mažuran, Ive (1993). Stanovništvo i vlastelinstva u Slavoniji 1736. godine i njihova ekonomska podloga. Osijek: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zavod za znanstveni rad u Osijeku. стр. 502. 
  7. ^ Mažuran, Ivan (1993). Stanovništvo i vlastelinstva u Slavoniji 1736. godine i njihova ekonomska podloga. Osijek: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zavod za znanstveni rad u Osijeku. стр. 16. 
  8. 8,0 8,1 Mažuran, Ive (1993). Stanovništvo i vlastelinstva u Slavoniji 1736. godine i njihova ekonomska podloga. Osijek: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zavod za znanstveni rad u Osijeku. стр. 540—541. 
  9. ^ Грујић, Радослав (1996). Споменица о српском православном владичанству пакрачком. Београд: Музеј Српске Православне Цркве. стр. 233. 
  10. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 31. 3. 2017. 

Спољашње везе[уреди]