Пређи на садржај

Градиштанско врело

Координате: 43° 09′ 07″ С; 22° 35′ 06″ И / 43.151833° С; 22.585° И / 43.151833; 22.585
С Википедије, слободне енциклопедије
43° 09′ 07″ С; 22° 35′ 06″ И / 43.151833° С; 22.585° И / 43.151833; 22.585
Градиштанско врело
Тип Крашко
Издашност 100 l/s — 1,5 m3/s
Температура воде 12 - 13 °C
Планински венац Видлич
Геопростор Пиротска котлина
Област Југоисточна Србија
Држава Србија
Градиштанско врело на карти Србије
Градиштанско врело

Градиштанско врело налази се код села Градишта у источном делу Пиротске котлине. Административно припада општини Пирот и Пиротском управном округу.[1]

Геоморфологија

[уреди | уреди извор]

Вода Градиштанског врела избија на 414 m н.в. испод вертикалног одсека изграђеног од кречњака. Градиштанско врело се везује за два раседа,

  • Видлички расаде — правца север — југ
  • Нишавски расед — правца северозапад — југоисток.

Вода овог врела сакупља се на карбонатном пространству Видлича и та област се у хидролошком погледу тешко може одвојити од Крупачких врела. Утврђено је да вода Одоровске понорнице избија баш на обе локације.[2] Ово врело се карактерише гравитационим истицањем, на контакту кречњака са песковито – глиновитим алувионом Нишаве.

Недалеко од врела налази се појава истицања термалних вода, које се не користе организовано.

Површина слива овог врела је око 47 km², а минималне издашности се крећу од 95 dо 100 l/s, а у пролеће и до 1,5 m³/s, када се вода често и замућује.[3]

Експолатација врела

[уреди | уреди извор]

Врело је каптирано и користи се за водоснабдевање Пирота. Међутим, као и у случају Крупачког врела, не врши праћење капацитета врела, које је делимично захваћено, а део вода слободно отиче у Нишаву преко воденичног јаза.[4]

  1. ^ Крашка врела — Градиштанско врело У: Мрђан М. Ђокић, Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, стр. 41
  2. ^ Јанковић П. (1909): Историја развитка Нишавске долине. Српска краљевска академија, Београд
  3. ^ Петровић Ј. (1999): Природа Пиротске котлине и горњег Понишавља. Институт за географију, Природно-математички факултет у Новом Саду, Нови Сад
  4. ^ Петровић, Ј., Станковић, С. и Поповић, М. (2000). Извори, врела и површинске воде Горњег Понишавља: могућности њиховог коришћења, Пирот, ЈП Водовод и канализација.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]