Градска насеља Ниша

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Градска насеља Ниша су инфраструктурне целине Града Ниша, које су током неколико векова, због њиховог положаја или неког историјског догађаја, у интерном жаргону од грађана Ниша, добилјала занимљиве називе. Времена су се мењала, као и господари Ниша, нека насеља су се развијала и спајала, а настајала су и нова, и тако све до данашљих дана, мењали су се називи неких насеља, неки одлазили у заборав, а неки остали до данас. Како се град шири настали су и неки нови (нпр „Беверли хилс“).[1]

Ледена Стена[уреди]

Насеље Ледена Стена име је добило по томе што је на том простору који је у нишкој ружи ветроа био изузетно подложан јаким ударима ветра, изграђена градска ледара. То потврђује и чињеница да је на Леденој Стени скоро увек температура мало нижа него у осталим деловима града. Ледара је производња лед, за све нишке и околне кафане, посластичаре и содаџинице. Ледара је порушена, али ће по њој ово насеља задржати назив Ледан Стена.

Ледена Стена се налази између Главне железничке станице, на истоку и Насеља Милка Протић на западу. Ледена Стена је удаљена око 3 km ваздушном линијом од центра града. У насељу се налази Основна школа „Бубањски Хероји“, специјална школа за децу са оштећеним слухом „Бубањ“, Спомен гробница Бугарским војницима итд.

Број 6[уреди]

Насеља Број 6, које се налази у подножју Каоњарника на 1 километар западно од Нишке Бање, назив је добило по томе што је на том месту била шеста караула Немачке окупационе војске у Другом светском рату, која је имала задтака да чува мостове на Куновичкој реци од диверзаната.

Ово насеље је после рата преименовано у насеље „Никола Тесла“, мада га старе нишлије и даље зову „Број 6“.

Делијски Вис[уреди]

Нишко насеље Делијски Вис, на падинама и испод истоминог брда, добило име по томе што су на том месту Османлије убијали виђеније и школованије Србе из Ниша и околине.

Насеље, је једно је од новијих са безброј новоизграђених објеката. Смештено је тик уз Ћеле Кулу. Од Ћеле Куле је одвојено пругом Ниш - Пирот. У насељу се налази многобројне трговинске радње, као и Основна школа „Бранко Миљковић". Најнасељенији део Делијског Виса је Улица Марина Држића. Из њега се пружа прелеп поглед на панораму Ниша.

Ово насеље иако нема директне везе са Делијама, навијачима Црвена звезде, има везе са фудбалом, јер се на у њему налази чувени стадион Женског фудбалског клуба „Машинац“, вишеструког шампиона у Југославији, Србији и шире.

Насеље Палилула[уреди]

Насеља под називом Палилула има скоро свако већа варош или град у Србији, па у том смислу и Ниш није изузетак. Ова Османлијска касаба била је изграђена од јапија, дрвених греда, па је постојала опасност од пожара. Зато се само у одређено време на овом месту могла пушити само лула (палити лулу).

Налази се у градској општини Палилула. Западно од њега налази се насеље Старо Гробље, јужно је Кованлук, источно Апеловац, а северозападно Маргер. У центру Палилуле налази истоимена пијаца, стара и нова Железничка колонија.

Црни пут[уреди]

У данашњем насељу Црном пут била је прва железничка радионица за одржавање возова и локомотива у Србији. Како је била на тадаљњој периферији Ниша у њој је било много блата. Како би се обезбедио нормалан приступ радионици путеви до радионице посипани су шљаком од угља тако да је стаза била скроз црна. Такође око ње су биле и велике депоније шљаке.

Беверли хилс[уреди]

Ниш је највероватније једини град у Србији који има насеље - Беверли хилс. Како се ради о ексклузивном насељу, због стила градње и високе цене станова кућа и плацева, има и назива и „Девизно насеље II“.

Црвени певац[уреди]

Насеље Црвени певац, које се налази на ширем просору око раскрснице улица Вожда Карађорђа, Војводе Мишића и др Зорана Ђинђића, име је добило по лимарској радњи која је се налазила на југосточном углу ове раскрснице. Изнад улазних врата ове лимарске радионице налазио се ветроказ у облику певца офарбаног у црвену боју. Иако је након проширења и реконструкције наведене раскрснице порушена стара лимарска радионица са црвеним певцем на крову, она ће кроз назив овог насеља остати запамћена за сва времена.

Пантелеј[уреди]

Насеље Пантелеј, добило је назив по цркви посвећеној Светом Пантелејмону, коју су 1878. године, коју су одмах по ослобођењу Ниша од Османлија подигле Нишке породице од добровољног прилога. Постојећи иконостас изграђен је и осликана 1905. године, у три велелепне зоне. На зидовима цркве сачувано је неколико фресака из 1878. и 1910. године.

У овом насељу на растојању од око стотину метара, од постојеће цркве Светог Пантелејмона налазе се остаци првобитне цркве посвећене Светим Врачима, Дамјану и Козми, чији је ктитор био Стефан Немања.

Испред цркве Св. Пантелејмона постоји високи звоник из 1928. дар краља Александра Првог Карађорђевића. У самој порти, бочно од цркве, налазе се параклис Св. Петке и Св. Јеванђелисте Марка.

У овом насељу око Пантелејске цркве како је многи зову постоји неколико извора здраве пијаће воде за коју се верује да је света, чудотворна и да може да лечи.

Ова насеље остаће запамћено у историји Ниша и Србије по томе што су се у порти тадашње цркве 27.јула 1189. године састали Стефан Немања и немачки цар Фридрих Барбароса, који је водио крсташима у поход на Јерусалим. Из тог сусрета остао је документ који је Стефан Немања потписао, а Фридрих Барбароса на њему оставио отисак палца.[2]

Пантелеј се налази у северном делу Ниша, у истоименој градској општини на око 2 километра североисточно од центра града. Југоисточно од насеља налази се насеље Дурлан, јужно насеље Јагодин мала, западно насеље Црвени Крст, а северно атар сеоског насеља Каменица. Насеље по средини пресеца пут за Каменицу, Малчу и Кнез Село

Чаир[уреди]

Простор на коме се данас налази један од најлепших градских паркова у Нишу, добио је име по турској речи која означава ливаду.

Ада Женева[уреди]

Један од најлепшег крајолика у градском току Нишаве у градској општини Нишка Бања, који подсећа на језеро у истоименом швајцарском граду, добило је овај назив.

Насеља која су добила назив по Нишким кафанама[уреди]

Маргер[уреди]

Насеље Маргер, носи назив по истоименој кафани „Маргер“. Данас мало њих у Нишу зна да је уопште постојала ова култна кафана. У њој је покојни Стеван Сремац, писац „Ивкове славе“, често свраћао и по цео дан, када нема часова у гимназији, „прибављао материјал“ за своја књижевна дела.

После Другог светског рата, све до њеног рушења. у сали бивше кафане „Маргер” окупљали су се средњошколци и студенти на игранкама.[3]

Шпај[уреди]

Кичево[уреди]

Насеље Кичево не носи назив само по називу продавнице која је ту некада много година постојала, већ по Македонцима који су некада насељавали овај део Ниша и у њему држали ашчинице (народне кухиње или кафане са јао укусном храном).

Јена од познатијих кафана у том насељу, на месту споменуте данашње продавнице била је двоспратна зграда у чијем је приземљу била чувена предратна кафана „Кичево“. Кафана је после рата одузета власнику и срушена заједно са још неким зградама а у том потезу од ње према истоку, сазидана су стамбене зграда за предратне и поратне генерације, које када питате где живе кажу „код Кичева“, и тако насеље добило овај назив за сва времена.

Кичево које се данас у административној подели града налази у Градској општини Медијана, налази се западно од центра града на простору од Трга Краља Александра Ујединитеља до железничке пруге за Пирот.

Главна улица у насељу је улица Јована Ристића.

Лесковац[уреди]

Калча[уреди]

Пролеће[уреди]

Зона Замфирова[уреди]

Дрина[уреди]

Насеља која су добила назив по малама из 19. века[уреди]

Шећер мала[уреди]

По речи која на турском језику значи шећер или нешто топло, добила је назив ова некадашња нишкка мала и једно од најлепших градско насеље.

По неким изворима ова мала носила је назива и Господин-мала, јер су у њој некада били велелепни бокори ружичњака које су заливале лепе госпођице.

Јоргован-мала[уреди]

Од некадашњег Уреда (највећа раскрсница у центру града) до Хипи долине (корза из седамдесетих година поред хотела Ниш), није могло да се прође данашњом улицом Светозара Марковића, „а да се не очешете о неки јоргован,”По томе је и цео тај крај (насеље) названо Јоргован-мала. Иначе у 19. веку Ниш је био град лепе биљке.

Стамбол капија[уреди]

Јагодин мала[уреди]

Београд мала[уреди]

Насеља која су добила назив по знаменитим личностима[уреди]

Апеловац[уреди]

Насеље Апеловац добило је име по Јозефу Апелу који је на том месту отворио прву пивару у јужној Србији.

Насеље Марково кале[уреди]

Ово насеље које је било одбрамбени бедем, и једна од одсуднбих зона одбране Ниша добило је назив по легендарном Краљевићу Марку који је био у сталном сукобу са Турцима.

Бубањ[уреди]

Градско насеље „Бубањ” названо је по гувну, некој врсти „вршалица за жито”, по коме су ишли у круг коњи и млели жито. Како гувно подсећало на бубањ и цело насеље је по томе добило назив.

Извори[уреди]

  1. ^ Kako su niški krajevi dobili imena…Od doline jorgovana do Durlana На: historyofnis.wordpress.com 2011.
  2. ^ Knut Görich: Friedrich Barbarossa: Eine Biographie. Beck, München. 2011. ISBN 978-3-406-59823-4.
  3. ^ Историјска кафана „Маргер“ На: www.mojakafana.com

Спољашње везе[уреди]