Градска општина Обреновац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Градска општина Обреновац
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Округ Град Београд
Град Београд
Становништво
Становништво Раст 72.524
Географске карактеристике
Површина 411 km2

Serbia Obrenovac.png

Belgrade Obrenovac.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Мирослав Чучковић (СНС)
Веб-сајт obrenovac.rs

Општина Обреновац је градска општина Града Београда. Заузима површину од 40.995 ha, на којој према попису из 2011. живи 72.524 становника.

Општина Обреновац је укључена у заједницу београдских општина од 1957.

Дан општине је 20. децембар, дан указа кнеза Милоша Обреновића којим је установљен назив Обреновац, а крсна слава Свете Тројице.

У Обреновцу се налазе две термоелектране Никола Тесла А и Никола Тесла Б, које производе више од 60 процената електричних потреба Србије.

Географија[уреди]

Обреновачка општина се налази у средишњем делу доњоколубарског басена, на истоку и југу се граничи са Шумадијом, долинама Колубаре и Тамнаве, на западу су огранци Поцерине, а на северу река Сава која у свом доњем току изразито меандрира. Површина општине је 411 km², од чега је урбанизовано око 42.

Највећи део тла је изразито равничарски, док су поједини делови брежуљкасти и благо брдовити, према западним падинама Авале и Парћанског виса на истоку и југоистоку, и ка Поцерју на западу. У брдовитом делу доминира врх Буквик, у атару села Мислођин, висок 221 метар, а најнижа тачка је на 73 метра нмв, у простору Плошће, унутар широког меандра Саве око атара села Забрежје.

Општина се простире између 44° 30' и 44° 45' северне географске ширине и 20° и 20° 20' источне географске дужине. Ваздушном линијом, државна граница је од Обреновца удаљене око 80 километара ка истоку.

У Обреновцу се укрштају важни путеви, који од Београда, удаљеног свега 29 километара ка истоку, воде на запад ка Шапцу, Лозници и затим Босни и Херцеговини и Хрватској, односно ка Ваљеву и Ибарској магистрали.

Клима[уреди]

Обреновац се налази готово у средишту северног умерено топлог појаса, са климом блажом од типичне панонске, континенталне. Просечна годишња температура у овој области је око 11 °C, лети око 22 °C, а зими око -1 °C, са максималним распоном који се креће од -28 °C до 40 °C. У току године, количина падавина износи око 640 литара воде по квадратном метру, у сушним годинама око 440, а у кишним и до 940 литара по квадратном метру. Током године падавине су изражене у пролеће и крајем лета односно почетком јесени. Маја 2014,ову Општину погодиле су катастрофалне поплаве,где је око 80% територије Општине било под водом.

Историја[уреди]

Почетак историје насеља[уреди]

Најпре је настао као сеоско насеље, уклештено између Колубаре и Тамнаве, под првобитним именом Палеж. Писана историја га по тим именом помиње тек од почетка 18. века, од поменутог пописа становништва из 1717. године. У то време, насељавали су га српски земљорадници и турске занатлије и трговци.

За време аустријске владавине, која се на овом простору задржала до 1739. године, постаје окружно место Округа палешког, које је под собом имало 73 села. Тада је био насељен претежно Немцима, Мађарима и Јеврејима, који су му дали име Цвајбрикен, по два моста на двема рекама које су га опасавале. После повратка турака, Палеж је изгубио улогу у администрацији.

19. век[уреди]

Тамо где је сад, на леву обалу Тамнаве премештен је после коначног ослобађања од Турака, након 1815. године, пошто је стари Палеж порушен и запаљен.

Палеж је 1824. године званично добио своју основну школу-"Прва Обреновачка основна школа", затим и цркву, саграђену од материјала Драгутиновог манастира у Мислођину, a 1843. добија и пошту.

Тек 1836. године, нови, српски Палеж постаје, место Среза посавског, за села са леве обале Колубаре. Тада је већ био жива трговачка и занатлиска варош, у њему се отварају кафане .

Палежани су послали молбу Кнезу Милошу , одмах по повратку на престо 1859. године, да њихову варош прекрсти у Обреновац. Молба је услишена, а данас се датум означавања новог имена, 20. децембар (по новом календару), слави као дан Обреновца.

Варош до краја века постепено добија и друге установе и службе: Месну штедионицу, Обреновачку задругу, првог лекара, прву апотеку, грађанску школу, забавиште, Певачко друштво, Друштво Црвеног крста, Гимнастичко друштво, а 1899. и бању, која ће му убрзо пронети глас по целој Србији.

20. век[уреди]

Године 1902. Обреновац је добио телефонску централу, а 1908. је у саобраћај пуштена пруга Забрежје-Обреновац-Ваљево. Све то је знатно поспешило развој занатства и трговине, а град постаје познат као житарски и трговачки центар. Просперитет је настављен после Првог светског рата. Прва гимназија отворена је 1922.. Електрична централа и осветљење стижу 1928. , када је свечано отворена и нова пруга Обреновац - Београд.

Други светски рат је зауставио економски процват Обреновца.

Обреновац данас[уреди]

Обреновац је изгубио јавну железницу после 60 година рада заменила је индустријска пруга за транспорт угља до Термоелектрана Никола Тесла, али је у међувремену раширена густа мрежа путева. У насељу је више од 100 улица дужине око 30 километара, њиме пролази 29 километара магистралних, 74 километра регионалних и 185 километара локалних путева.

Култура у Обреновцу[уреди]

У Обреновцу је организована културна делатност која се одвија на више места у овој градској општини. Фолклорно наслеђе се огледа кроз многобројна културно-уметничка друштва која делују на територији целе општине и насеља. [1]

Библиотека Влада Аксентијевић[уреди]

Библиотека Влада Аксентијевић смештена је у атрактивној и најстаријој варошкој грађевини, часном дому обреновачког трговца Бранислава Михајловића са почетка 19. века, у којој је некада и сам Књаз Милош бивао чест гост, због чега је и данас позната као Милошев конак. У том веома лепом простору одржавају се и књижевне вечери, изложбе и други културни догађаји.[2]

Спортско-културни центар Обреновац[уреди]

Спортско-културни центар Обреновац је почео са радом 1982. године и у његовом сатаву су: Биоскоп Палеж , Базени и Соколски дом.[3]

Фолклор у Обреновцу[уреди]

У Обреновцу се налазе многобројна културно-уметничка друштва. Ансамбли из Стублина, Скеле, Великог Поља и Јасенка делују у својим срединама и шире културно наслеђе свога краја. Гусларско друштво Никола Тесла је заслужно за очување богате баштине српске културе.[1]

  • Културно-уметничко друштво Драган Марковић из Забрежја
  • Културно-уметничко друштво Прва Искра из Барича
  • Културно-уметничко друштво ТЕНТ из Обреновца
  • Гусларско друштво Никола Тесла

Образовање у Обреновцу[уреди]

Основне школе[уреди]

У Обреновцу постоји једанаест основних школа. Поред Обреновца, школе се налазе и у насељима Барич, Дражевац, Грабовац, Скела и Стублине[4]

  • Прва обреновачка основна школа
  • Основна школа ''Јефимија''
  • Основна школа Јован Јовановић Змај
  • Основна школа Љубомир Аћимовић
  • Основна школа Посавски партизани
  • Школа за основно образовање одраслих Обреновац
  • Основна школа 14 октобар Барич
  • Основна школа Дражевац Дражевац
  • Основна школа Никола Тесла Скела
  • Основна школа Живојин Перић Стублине
  • Основна школа Грабовац Грабовац

Средње школе[уреди]

У Обреновцу се налазе три средње школе.[5]

Јавни градски саобраћај[уреди]

Јавни градски саобраћај у Обреновцу обавља се аутобусима СП Ласта и СП Банбус, унутар интегрисаног тарифног система. Систем линија има два подсистема, локалне линије, које почињу и завршавају се на територији општине Обреновац, као и три приградске линије, које повезују Обреновац са Београдом:

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Култура у Обреновцу”. Општина Обреновац. Приступљено 13. 5. 2017. 
  2. „Библиотека Влада Аксентијевић Обреновац”. Званичан веб сајт. Приступљено 13. 5. 2017. 
  3. „Спортско-културни центар Обреновац”. Званичан веб сајт. Приступљено 13. 5. 2017. 
  4. „Основне школе у Обреновцу”. Основне школе - едукација. Приступљено 13. 5. 2017. 
  5. „Средње школе у Обреновцу”. Средње школе Едукација. Приступљено 13. 5. 2017. 

Спољашње везе[уреди]