Севојно је градско насеље и седиште градске општине Севојно која се налази у саставу града Ужица у Златиборском управном округу.[1] Органи градске општине Севојно су конституисани после локалних избора 16. марта 2014. године, а скупштина градске општине има 15 одборника. Градску општину Севојно чини само насеље Севојно, мада је по иницијалној верзији требало да обухвата и насеља Горјани, Злакуса и Крвавци, која су на саветодавном референдуму одбили улазак у састав ове градске општине. Према попису из 2011. било је 7101 становника (према попису из 2002. било је 7.445 становника).
Севојно је индустријско насеље у западној Србији удаљено 6 километара од Ужица. Највећа експанзија овог насеља се десила 50-их и 60-их година 20. века, као последица изградње ваљаонице бакра и алуминијума која је током најбољих година свог постојања запошљавала и до 3.500 људи.
Основна школа "Алекса Дејовић" уписује у просеку 100 ученика годишње, тако да у њој тренутно учи око 800 ученика. Већина становништва је запослена у „Ваљаоници бакра а. д." (власништво конзорцијума „Ист поинт“ и „Амалко") и Ваљаоници алуминијума „Импол Севал“ (власништво словеначке фирме „Импол").
Од битнијих установа, поред школе, Севојно има свој дом здравља, пошту са засебном телефонском централом и станицу полиције. Друштвене активности се базирају такође на неколико битних установа и клубова, као што су ФК Севојно, културно - уметничко друштво „Севојно“, Радио клуб „Севојно“, Стрељачки клуб „Алекса Дејовић“, отворени олимпијски базен, историјски архив, библиотека и др... Овде се налази Железничка станица Севојно.
У насељу Севојно живи 5.922 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,9 година (37,2 код мушкараца и 38,5 код жена). У насељу има 2.85 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
^„Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN86-84433-14-9.
Србија
7.101.svg)
