Градска (Црна Трава)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Градска
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Црна Трава
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 255
Положај
Координате 42°52′18″ СГШ; 22°23′33″ ИГД / 42.871666° СГШ; 22.3925° ИГД / 42.871666; 22.3925Координате: 42°52′18″ СГШ; 22°23′33″ ИГД / 42.871666° СГШ; 22.3925° ИГД / 42.871666; 22.3925
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 961 m
Градска на мапи Србије
Градска
Градска
Градска на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Градска је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 255 становника.

Демографија[уреди]

У насељу Градска живи 276 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (39,7 код мушкараца и 49,2 код жена). У насељу има 119 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Настанак села и порекло становништва[уреди]

На крајњем изданку косе између Вигњишта и Мале Градске постоји узвишљње и на њему зидине у виду бетонских утврђења. Народ ово место назива Римски град.

Легенда каже да су овај град у далекој прошлости подигли и у њему живели Латини. Задржали су се овде дуже време и некако састављали крај с крајем, али посебне тешкоће им је причињавао недостатак пијаће воде. Зато су морали да прокопају канал и воду доводе из плане (планина која дели Градску од ужи део Црне Траве). Једнога дана како се то у легенди наводи, наиђу неки освајачи и нападну град. Али сви напади су остали беспомоћни. Град се није дао освојити. У међувремену нека баба научи освајаче да се послуже лукавством. Посаветује их да добро назобе магаре, па кад ожедни да га пусте горе у Плану да тражи воду. Тако и учине. Жедно магаре пронађе воду у планини и напије се. Али том приликом освајачи поруше канал и Латине оставе без воде, који због жеђи нису могли дуже издржати у граду, те их непријатељ лако победи и уништи. За овај град (Римски-Латински) код Орашачке Чуке није везано само порекло имена Градске, већи и многе друге анегдоте и легенде као на пример постоји прича да су Римљани (Латини) са једне стране дубодолине, од Орашачке долине прелазили на другу до Бранкове Чуке, помоћу дебелог и дугачког платна.

Постоји и једно друго предање о имену овог села. Пошто је његов средишњи део био густо насељен, а куће збијене на малом простору („цело село било укуп“), то је насеље давало изглед малога града- отуда данашњи назив Градска. Што се тиче насељавања Градске држи се да су преци данашњег становништва населили село 1706. године када је куга („чума“) харала у Македонији и овде, или 1764.године када је куга-„чума“ харала у свету и овде допрла. У Црној Трави је било десетковано становништво Бисинске Махале. Стога њени становници одлуче да беже од „проклетог места“. Бежали су у три правца и што даље да их „чума не види и по њих пође“. По схаватању тадашњих становника од „чуме не страдају само при прелазу реке“. Стога су желели да што више долина и река прођу. Једни одоше и настанише у Градску (Бисини), друга група у Ново Село (Грделичка клисура), а трећа група настани Батановце (Толевите, централни део села Црне Траве).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 738
1953. 755
1961. 867
1971. 837
1981. 638
1991. 434 432
2002. 337 341
2011. 255
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
335 99,40 %
Бугари
  
2 0,59 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]