Градски музеј Бечеј

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Градски музеј Бечеј (мађ. Városi Múzeum Óbecse) је музеј у Бечеју. Изграђен је 1953. године одлуком НОО Бечеј. Директор Градског музеја је Акош Тојзан.

Лого Градског музеја Бечеј

Историја[уреди | уреди извор]

Ова уста­нова, под нази­вом Град­ски музеј, фор­ми­рана је у јесен 1953. године. Ипак, рад­ници бечеј­ског музеја све­чано и радно обе­ле­жа­вају све­страни рад на при­ку­пљању, чувању, струч­ној обради и изла­гању музеј­ског мате­ри­јала од зна­чаја за тери­то­рију коју покрива ова уста­нова.

Током 1960. године, уста­нова мења име у Музеј и гале­рију слика који ће носити наред­них неко­лико година. Крајем 1962. године 1. Октобра, у уста­нови није било ни стал­ног рад­ног места ни струч­њака, већ се радило више на ама­тер­ској бази са јед­ним хоно­рар­ним слу­жбе­ни­ком. Тај период деве­то­го­ди­шњег рада одр­жа­вао је само коло­нију и орга­ни­за­цију поје­ди­них изло­жби, а није довео до при­ку­пљања, па чак ни еви­ден­ти­рања мате­ри­јала на терену па чак ни у самом Бечеју. Од краја 1962. године пер­со­нално решење са јед­ним чове­ком, струч­ња­ком за ову кул­турну про­бле­ма­тику је већ много боље, јер је сам рад струч­нији, пот­пу­нији и све­о­бу­хват­нији. Први рад­ник у стал­ном рад­ном односу била је Љиљана Краљевић-Букинац, исто­ри­чар умет­но­сти, која је уједно и управ­ник уста­нове. Љиљана Буки­нац радила је у Музеју све до одла­ска у пен­зију 1985. године. Када је почела са радом, у Музеју је било 148 пред­мета и то радова из Умет­ничке коло­није Бечеј, а кад је завр­шила радни век, све збирке бро­јале су око 6000 пред­мета. Било је десет стално запо­сле­них рад­ника, од тога пет кустоса.[1]

Ова 1965. година зна­чајна је по томе што те године уста­нова мења име у Гале­рију слика и музеј­ску збирку у Бечеју. Те године се и сели у ново­до­би­јени про­стор, а то је део дана­шње зграде Музеја. Даље кадров­ско попу­ња­вање, одно­сно ком­пле­ти­рање струч­ним кадро­вима је 1970. године када се прима архе­о­лог Љубинка Субо­тић, а 1973. исто­ри­чар Гаврило Вар­дић.

1970. године, доноси се одлука да уста­нова поново про­мени име, које сада гласи Град­ски музеј и гале­рија Бечеј и ово име ће задр­жати до 28. Августа 1990. године. После тога добија дана­шњи назив Град­ски музеј Бечеј.

Неко­лико наред­них година одви­јаће се редовни стручни послови, с тим што ће се 1976. године извр­шити реви­зија исто­риј­ског фонда, где ће се издво­јити зна­ча­јан број етно­ло­шких пред­мета, што ће омо­гу­ћити да се 1. Октобра 1979. до 22. Фебруара 1982. године прими за рад на овим посло­вима Весна Војнић-Хајдук. Овим попу­ња­ва­њем ново­о­тво­ре­ног рад­ног места много је узна­пре­до­вала ова делат­ност, иако попуна није била пот­пуно стручна (била је исто­ри­чар умет­но­сти). Први стручни рад­ник на овом рад­ном месту била је Дра­гана Јовановић-Вечански, дипло­ми­рани етно­лог, која је радила од 19. Априла 1982. до 16. Марта 1985. године. После ње биће још низ етно­лога који ће радити ове послове. Зна­чајна година у даљем развоју ове кул­турне уста­нове је 1978. када је при­мљен први кон­зер­ва­тор тех­ни­чар и када је изгра­ђена ради­о­ница за овај одсек.

Једна од вели­ких година у про­стор­ном про­ши­рењу Музеја је 1980. када је намен­ски доби­јен бивши хотел „Мило“ за сталну поставку нај­но­вије поли­тичке исто­рије.[1]

Изглед Градског музеја Бечеј

Библиотека[уреди | уреди извор]

Библи­о­течки фонд Град­ског музеја Бечеј чине нај­ве­ћим бро­јем стручне књиге, ката­лози и пери­о­дика из обла­сти музеј­ске грађе, архе­о­ло­гије, етно­ло­гије, исто­рије, исто­рије умет­но­сти.

Уку­пан библи­о­течки фонд је преко 4.500 инвен­та­ри­са­них издања.

Музеј тре­нутно нема посебно оде­љење за држање књига и тре­нутно су оне распо­ре­ђено по кан­це­ла­ри­јама запо­сле­них у зави­сно­сти од струке. Постоје пла­нови да се при­ли­ком рекон­струк­ције Музеја пред­види и посебна про­сто­рија библи­о­теке.[1]

Архива[уреди | уреди извор]

  • Јесењи сазив Сред­њо­ве­ковне сек­ције Срп­ског архе­о­ло­шког дру­штва
  • Nulla dies sine linea
  • “Птице Сеј­шела“
  • Кре­а­тивни тим ПУ “Лабуд Пејо­вић” и Град­ски музеј Бечеј на изло­жби деч­јих руко­тво­рина “Стари занати”
  • Изло­жба пре­па­ри­ра­них живо­тиња “Exotic Zoo”
  • “Шмин­кање” про­сто­рија Град­ског музеја

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 muzejbecej.rs