Град Зајечар
| Зајечар | |
|---|---|
 Зграда градске управе Зајечар | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Зајечарски округ |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2022. | 47.991 [1] |
| — густина | 44,94 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 54′ 11″ С; 22° 16′ 33″ И / 43.903139° С; 22.275824° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 1.068 km2 |
.svg)  Зајечар Зајечар на карти Србије | |
| Поштански број | 19000 |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | ZA |
| Веб-сајт | |
| www | |
Град Зајечар је град у источној Србији на граници са Бугарском. Налази се у централном делу Тимочке Крајине, у Зајечарском округу у који још спадају општине Сокобања, Књажевац и Бољевац. Средиште је градско насеље Зајечар који представља административни, културни, привредни, економски, политички и верски центар како општине тако и самог округа.
Град Зајечар обухвата површину од 1.068 km². Територију пресецају Црни и Бели Тимок који спајањем чине Велики Тимок који протиче и кроз град Зајечар. На територији града постоје три вештачка акумулациона језера: Грлишко, Рготско и Совинац. Недалеко од Зајечара налази се бањско лечилиште Гамзиградска Бања са уређеним термоминералним изворима, а недалеко од њега се налази значајан археолошки локалитет Гамзиград (Felix Romuliana).
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима пописа из 2022. на територији града Зајечара има 47.991 становника[1] што је за 11.470 мање у односу на попис из 2011. када је било 59.461 становника.[2]
Насеља
[уреди | уреди извор]Град Зајечар чини 42 насеља, од којих је једно градско, 41 сеоско.
| Насеље | Становништво | Промена (%) | |
|---|---|---|---|
| Попис 2011.[2] | Попис 2022.[3] | ||
| Боровац | 114 | 79 | -30,70% |
| Брусник | 315 | 184 | -41,59% |
| Велика Јасикова | 819 | 506 | -38,22% |
| Велики Извор | 2.399 | 2.036 | -15,13% |
| Велики Јасеновац | 287 | 184 | -35,89% |
| Вражогрнац | 1.096 | 865 | -21,08% |
| Вратарница | 457 | 277 | -39,39% |
| Врбица | 205 | 150 | -26,83% |
| Гамзиград | 683 | 537 | -21,38% |
| Глоговица | 387 | 254 | -34,37% |
| Горња Бела Река | 122 | 87 | -28,69% |
| Градсково | 504 | 337 | -33,13% |
| Грлиште | 697 | 465 | -33,29% |
| Грљан | 2.379 | 1.914 | -19,55% |
| Дубочане | 365 | 289 | -20,82% |
| Заграђе | 167 | 105 | -37,13% |
| Зајечар | 38.165 | 32.448 | -14,98% |
| Звездан | 1.602 | 1.414 | -11,74% |
| Јелашница | 100 | 66 | -34,00% |
| Кленовац | 172 | 91 | -47,09% |
| Копривница | 420 | 245 | -41,67% |
| Ласово | 245 | 148 | -39,59% |
| Леновац | 147 | 96 | -34,69% |
| Лесковац | 80 | 41 | -48,75% |
| Лубница | 808 | 647 | -19,93% |
| Мала Јасикова | 235 | 167 | -28,94% |
| Мали Извор | 372 | 272 | -26,88% |
| Мали Јасеновац | 232 | 130 | -43,97% |
| Мариновац | 209 | 126 | -39,71% |
| Метриш | 273 | 145 | -46,89% |
| Николичево | 715 | 563 | -21,26% |
| Планиница | 205 | 104 | -49,27% |
| Прлита | 90 | 89 | -1,11% |
| Рготина | 1.452 | 1.017 | -29,96% |
| Салаш | 688 | 431 | -37,35% |
| Селачка | 208 | 114 | -45,19% |
| Табаковац | 170 | 93 | -45,29% |
| Трнавац | 391 | 274 | -29,92% |
| Халово | 707 | 513 | -27,44% |
| Чокоњар | 143 | 74 | -48,25% |
| Шипиково | 383 | 202 | -47,26% |
| Шљивар | 253 | 212 | -16,21% |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Зграда Скупштине општине Зајечар -
Зграда Окружног начелства Зајечар -
Зграда Окружног начелства Зајечар -
Зграда Музеја у Зајечару -
Музеј Зајечар -
Споменик учесницима Тимочке буне, Зајечар -
Православна катедрала у Зајечару -
Римокатоличка црква Зајечар -
Централни парк у Зајечару, Србија -
Централни парк у Зајечару, Србија -
Зајечар - Споменик Зорану Радмиловићу и Маркова фонтана -
Споменик Зорану Радмиловићу у Зајечару -
-
Зајечар, Србија -
Зајечар -
Зајечар -
Зајечар -
Црква у Зајечару, храм Пресвете Богородице -
-
Остаци палате, Гамзиград -
-
Остаци палате, Гамзиград -
-
.jpg)
_1.jpg)
_7.JPG)
_6.JPG)
_999.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Национална припадност : подаци по општинама и градовима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Републички завод за статистику Србије. Приступљено 29. 05. 2023.
- ^ а б „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 1. 6. 2023.
