Град Зајечар

С Википедије, слободне енциклопедије
Зајечар
Зграда Скупштине општине Зајечар 02.jpg
Зграда скупштине општине Зајечар
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗајечарски округ
Становништво
Становништво
 — 2022.48.621 [1]
 — густина45,53 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43° 54′ 11″ С; 22° 16′ 33″ И / 43.903139° С; 22.275824° И / 43.903139; 22.275824Координате: 43° 54′ 11″ С; 22° 16′ 33″ И / 43.903139° С; 22.275824° И / 43.903139; 22.275824
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина1.068 km2
Зајечар на мапи Србије
Зајечар
Зајечар
Зајечар на мапи Србије
Поштански број19000
Позивни број019
Регистарска ознакаZA

Град Зајечар је град у источној Србији на граници са Бугарском. Налази се у централном делу Тимочке Крајине, у Зајечарском округу у који још спадају општине Сокобања, Књажевац и Бољевац. Средиште је градско насеље Зајечар који представља административни, културни, привредни, економски, политички и верски центар како општине тако и самог округа.

Град Зајечар обухвата површину од 1.068 km². Територију пресецају Црни и Бели Тимок који спајањем чине Велики Тимок који протиче и кроз град Зајечар. На територији града постоје три вештачка акумулациона језера: Грлишко, Рготско и Совинац. Недалеко од Зајечара налази се бањско лечилиште Гамзиградска Бања са уређеним термоминералним изворима, а недалеко од њега се налази значајан археолошки локалитет Гамзиград (Felix Romuliana).

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. године Град Зајечар има 59.461 становника. Укупно има 18.043 запослених на територији града.

Према прелиминарним подацима пописа 2022. Град Зајечар има 48.621 становника.[1]

Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
52.292 87,94%
Власи
  
2.856 4,80%
Роми
  
753 1,27%
Румуни
  
204 0,34%
Бугари
  
181 0,30%
остали
  
3.928 6,67%

Насеља[уреди | уреди извор]

Град Зајечар чини 42 насеља, од којих је једно градско, 41 сеоско.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2022. Приступљено 27. 12. 2022. 
  2. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]