Град Зајечар
Зајечар | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Зајечарски округ |
Становништво | |
Становништво | |
— 2022. | 47.991 [1] |
— густина | 44,94 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 54′ 11″ С; 22° 16′ 33″ И / 43.903139° С; 22.275824° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 1.068 km2 |
Поштански број | 19000 |
Позивни број | 019 |
Регистарска ознака | ZA |
Веб-сајт | |
www |
Град Зајечар је град у источној Србији на граници са Бугарском. Налази се у централном делу Тимочке Крајине, у Зајечарском округу у који још спадају општине Сокобања, Књажевац и Бољевац. Средиште је градско насеље Зајечар који представља административни, културни, привредни, економски, политички и верски центар како општине тако и самог округа.
Град Зајечар обухвата површину од 1.068 km². Територију пресецају Црни и Бели Тимок који спајањем чине Велики Тимок који протиче и кроз град Зајечар. На територији града постоје три вештачка акумулациона језера: Грлишко, Рготско и Совинац. Недалеко од Зајечара налази се бањско лечилиште Гамзиградска Бања са уређеним термоминералним изворима, а недалеко од њега се налази значајан археолошки локалитет Гамзиград (Felix Romuliana).
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима пописа из 2022. на територији града Зајечара има 47.991 становника[1] што је за 11.470 мање у односу на попис из 2011. када је било 59.461 становника.[2]
Насеља
[уреди | уреди извор]Град Зајечар чини 42 насеља, од којих је једно градско, 41 сеоско.
Насеље | Становништво | Промена (%) | |
---|---|---|---|
Попис 2011.[2] | Попис 2022.[3] | ||
Боровац | 114 | 79 | -30,70% |
Брусник | 315 | 184 | -41,59% |
Велика Јасикова | 819 | 506 | -38,22% |
Велики Извор | 2.399 | 2.036 | -15,13% |
Велики Јасеновац | 287 | 184 | -35,89% |
Вражогрнац | 1.096 | 865 | -21,08% |
Вратарница | 457 | 277 | -39,39% |
Врбица | 205 | 150 | -26,83% |
Гамзиград | 683 | 537 | -21,38% |
Глоговица | 387 | 254 | -34,37% |
Горња Бела Река | 122 | 87 | -28,69% |
Градсково | 504 | 337 | -33,13% |
Грлиште | 697 | 465 | -33,29% |
Грљан | 2.379 | 1.914 | -19,55% |
Дубочане | 365 | 289 | -20,82% |
Заграђе | 167 | 105 | -37,13% |
Зајечар | 38.165 | 32.448 | -14,98% |
Звездан | 1.602 | 1.414 | -11,74% |
Јелашница | 100 | 66 | -34,00% |
Кленовац | 172 | 91 | -47,09% |
Копривница | 420 | 245 | -41,67% |
Ласово | 245 | 148 | -39,59% |
Леновац | 147 | 96 | -34,69% |
Лесковац | 80 | 41 | -48,75% |
Лубница | 808 | 647 | -19,93% |
Мала Јасикова | 235 | 167 | -28,94% |
Мали Извор | 372 | 272 | -26,88% |
Мали Јасеновац | 232 | 130 | -43,97% |
Мариновац | 209 | 126 | -39,71% |
Метриш | 273 | 145 | -46,89% |
Николичево | 715 | 563 | -21,26% |
Планиница | 205 | 104 | -49,27% |
Прлита | 90 | 89 | -1,11% |
Рготина | 1.452 | 1.017 | -29,96% |
Салаш | 688 | 431 | -37,35% |
Селачка | 208 | 114 | -45,19% |
Табаковац | 170 | 93 | -45,29% |
Трнавац | 391 | 274 | -29,92% |
Халово | 707 | 513 | -27,44% |
Чокоњар | 143 | 74 | -48,25% |
Шипиково | 383 | 202 | -47,26% |
Шљивар | 253 | 212 | -16,21% |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Зграда Скупштине општине Зајечар
-
Зграда Окружног начелства Зајечар
-
Зграда Окружног начелства Зајечар
-
Зграда Музеја у Зајечару
-
Музеј Зајечар
-
Споменик учесницима Тимочке буне, Зајечар
-
Православна катедрала у Зајечару
-
Римокатоличка црква Зајечар
-
Централни парк у Зајечару, Србија
-
Централни парк у Зајечару, Србија
-
Зајечар - Споменик Зорану Радмиловићу и Маркова фонтана
-
Споменик Зорану Радмиловићу у Зајечару
-
Зајечар, Србија
-
Зајечар
-
Зајечар
-
Зајечар
-
Црква у Зајечару, храм Пресвете Богородице
-
Остаци палате, Гамзиград
-
Остаци палате, Гамзиград
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Национална припадност : подаци по општинама и градовима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Републички завод за статистику Србије. Приступљено 29. 05. 2023.
- ^ а б „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 1. 6. 2023.