Град Зајечар
Зајечар | |
---|---|
![]() Зграда скупштине општине Зајечар | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Зајечарски округ |
Становништво | |
Становништво | |
— 2022. | 48.621 [1] |
— густина | 45,53 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 54′ 11″ С; 22° 16′ 33″ И / 43.903139° С; 22.275824° ИКоординате: 43° 54′ 11″ С; 22° 16′ 33″ И / 43.903139° С; 22.275824° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 1.068 km2 |
Поштански број | 19000 |
Позивни број | 019 |
Регистарска ознака | ZA |
Град Зајечар је град у источној Србији на граници са Бугарском. Налази се у централном делу Тимочке Крајине, у Зајечарском округу у који још спадају општине Сокобања, Књажевац и Бољевац. Средиште је градско насеље Зајечар који представља административни, културни, привредни, економски, политички и верски центар како општине тако и самог округа.
Град Зајечар обухвата површину од 1.068 km². Територију пресецају Црни и Бели Тимок који спајањем чине Велики Тимок који протиче и кроз град Зајечар. На територији града постоје три вештачка акумулациона језера: Грлишко, Рготско и Совинац. Недалеко од Зајечара налази се бањско лечилиште Гамзиградска Бања са уређеним термоминералним изворима, а недалеко од њега се налази значајан археолошки локалитет Гамзиград (Felix Romuliana).
Демографија[уреди | уреди извор]
Према попису из 2011. године Град Зајечар има 59.461 становника. Укупно има 18.043 запослених на територији града.
Према прелиминарним подацима пописа 2022. Град Зајечар има 48.621 становника.[1]
Насеља[уреди | уреди извор]
Град Зајечар чини 42 насеља, од којих је једно градско, 41 сеоско.
Галерија[уреди | уреди извор]
Зграда Скупштине општине Зајечар
Споменик учесницима Тимочке буне, Зајечар
Зајечар - Споменик Зорану Радмиловићу и Маркова фонтана
Споменик Зорану Радмиловићу у Зајечару
Споменик из Другог светског рата у селу Ртањ, у општини Бољевац, код Зајечара, Србија
Црква у Зајечару, храм Пресвете Богородице
Гамзиград је археолошко налазиште близу Зајечара
Остаци палате, Гамзиград
Остаци палате, Гамзиград
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2022. Приступљено 27. 12. 2022.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.