Град Зрењанин
Град Зрењанин | |
|---|---|
 Зграда Скупштине града Зрењанина | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Средњобанатски округ |
| Седиште | Зрењанин |
| Становништво | |
| — |  105.722 |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 1.324 km2 |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Симо Салапура (СНС) |
| Веб-сајт | www.zrenjanin.org.rs |
Град Зрењанин је један од градова у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 1.324 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 112.340 ha, а на шумску 1.392 ha. Град Зрењанин се састоји од 22 насеља. Према подацима са последњег пописа 2022. године у граду је живело 105.722 становника[1] (према попису из 2011. било је 123.362 становника).[2]. У граду се налазе 32 основне и 8 средњих школа.
Историја
[уреди | уреди извор]Статус града место је први пут добило 1832. године, када је тадашњи Велики Бечкерек проглашен за слободни краљевски град, а тај статус је задржан све до административних реформи које су извршене након 1918. године. Место је статус града поново стекло 1947. године, када је спроведена административна реформа по којој се тадашња НР Србија делила на градове и срезове, а међу тридесетак највећих насеља која су том приликом добила градски статус био је и Зрењанин.[3] Потоњом управном реформом из 1952. године број градова је смањен на седам, а међу местима која су задржала статус града био је и Зрењанин.[4] Каснијом реформом из 1955. године извршено је укидање градова, чиме је целокупна територија НР Србије подељена на 42 велика среза, међу којима је био и Зрењанински.[5] Потоњим укидањем срезова створена је Општина Зрењанин, која је постојала све до 2007. године када је Зрењанин поново добио статус града.[6]
Насељена места Града Зрењанина
[уреди | уреди извор]- Арадац
- Банатски Деспотовац
- Бело Блато
- Ботош
- Елемир
- Ечка
- Зрењанин
- Јанков Мост
- Клек
- Книћанин
- Лазарево
- Лукино Село
- Лукићево
- Меленци
- Михајлово
- Орловат
- Перлез
- Стајићево
- Тараш
- Томашевац
- Фаркаждин
- Чента
Етничка структура
[уреди | уреди извор]
Попис 2002.
[уреди | уреди извор]- Срби (74,81%)
- Мађари (10,76%)
- Југословени (1,93%)
- Румуни (1,90%)
- Роми (1,87%)
- Словаци (1,81%)
- Хрвати и остали.
Попис 2011.
[уреди | уреди извор]Насељена места са већинским српским становништвом су Зрењанин, Банатски Деспотовац, Ботош, Елемир, Ечка, Клек, Книћанин, Лазарево, Лукићево, Меленци, Орловат, Перлез, Стајићево, Тараш, Томашевац, Фаркаждин и Чента.
Насељена места са већинским мађарским становништвом су Лукино Село и Михајлово. Јанков Мост има већинско румунско становништво. Арадац има релативну српску већину док Бело Блато има релативну словачку.
Религија
[уреди | уреди извор]Према попису из 2002. године највећи део становништва Зрењанина чине православни хришћани (77,28%). Затим следе римокатолици (12,01%), протестанти (2,13%) и остали. Православни хришћани припадају Банатској епархији Српске православне цркве са средиштем у Вршцу. Такође, Зрењанин је средиште Зрењанинске бискупије.
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Урош Предић
- Јаника Балаж
- Ивана Шпановић
- Маја Огњеновић
- Оливера Ковачевић
- Звонимир Вукић
- Дејан Бодирога
- Никола Грбић
- Драгутин Ристић
- Милорад Станулов
- Иван Ленђер
- Ненад Бјековић
- Владимир Грбић
Галерија
[уреди | уреди извор]-
-
Палата правде у Зрењанину, Србија. -
Споменик родољубима стрељаним 31. јула 1941. године на Багљашу, код Зрењанина. -
Споменик Багљаш Зрењанин -
Заједница и католичка катедрала Светог Јована Непомука у Зрењанину
.JPG)
,_Serbia_-_panoramio.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Први резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022.”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ Закон о административно-територијалној подели Народне Републике Србије (Службени гласник НР Србије, бр. 17/1947)
- ^ Закон о подели територије Народне Републике Србије на општине, градове и срезове (Службени гласник НР Србије, бр. 15/1952)
- ^ Закон о подручјима срезова и општина у Народној Републици Србији (Службени гласник НР Србије, бр. 56/1955)
- ^ Закон о територијалној организацији Републике Србије (Службени гласник Републике Србије, бр. 129/2007)
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Службена презентација града Зрењанина Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (9. фебруар 2009)
- Банатска епархија
- Зрењанинска бискупија
- Данијелова вила
- www.art-projekt.rs
