Гранд Банк

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гранд Банк

Гранд Банк (енгл. Grand Banks) део је северноамеричког епиконтиненталног појаса југоисточно од Њуфаундленда који обухвата неколико подводних платоа у Атлантском океану, међу којима су најважнији Гранд, Грин и Ст. Пјер и протежу се на југозапад до Џорџ Банка.

Гранд Банк је познат као рибарско подручје, али је препознатљив и по непредвидивом мору на коме се догодило неколико великих катастрофа. На његовом подручју сусрећу се хладна лабрадорска и топла голфска струја изнад којих ваздушне масе често изазивају густе магле, а велике олује и повремени ледени ветрови су додатна опасност за бродове и рибаре.

Оно што је опасно за људе погодује рибама којих има обиљe врста као што су бакалар, харинга, скуша и друге врсте. Дубине мора крећу се од 55 па све до 180 метара.[1]

На подручју Гранд Банка трагало се и за нафтом, а у фебрyару 1982. догодила се несрећа, када је узбуркано море прогутало нафтну платформу Оушн Рејнџер и сва 84 члана посаде.[2]

Гранд Банк први пут спомиње 1498. италијански истраживач Џон Кабот.

Референце[уреди]