Гранично интелектуално функционисање

Из Википедије, слободне енциклопедије

Гранично интелектуално функционисање је функционисање појединца на граници менталне ометености или ретардације. Повремено се може дијагностификовати лака ометеност, али како она често није изазвана биолошким (генетичким) поремећајем, могуће је превазићи одређеним третманом. Према савременим дефиницијама, ометеност (у коју гранични случајеви повремено потпадају) обухвата ограничења у примени адаптивних вештина комуникације, бриге о себи, социјалним вештинама, употреби ресурса у заједници, самоусмеравању (нпр. планирању каријере), бризи о здрављу и сигурности, правилном коришћењу слободног времена и односу према раду.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада” уз одобрење аутора.