Грачаничка повеља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Грачаничка повеља је проглас који је донео српски краљ Стефан Урош II Милутин Немањић (12821321), године 1321. којом оснива и дарива манастир Грачаницу. У повељи су побројани сви поседи на Косову и у непосредној близини Приштине, са тачним међама, које је даривао Грачаници, а у неким случајевима дата су и имена зависних сељака који су дужни да раде на манастирском имању.

Повеља има и посебан одељак „Закон стари Србљима“ у коме је дата законска регулатива за становнике на територији манастирског властелинства.

Повеља је исписана у надвратку ђаконикона цркве Успења Пресвете Богородице у Грачаници.

Књижевна манифестација Видовданско песничко причешће, која се одржава у Грачаници о Видовдану, установила је књижевну награду Грачаничка повеља и додељује је од 1989. године.

Види још[уреди]

Литература[уреди]