Грачаничка штампарија

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Грачаничка штампарија је основана 1539. на иницијативу новобрдског митрополита Никанора, великог љубитеља књига (чије је седиште било у Грачаници).

За тај посао Никанор је ангажовао штампара „раба Димитрија“ који је о свом раду написао кратак предговор на Ia листу Октоиха петогласника, једине књиге штампне у Грачаничкој штампарији. Димитрију је као узор послужио Цетињски октоих из 1494.

Од грачаничког Октоиха није сачуван ниједн потпуни примерак. Књига је имала 224 листа формата 32 х 21,5 cm, а свака страна по 27 редова. Сва слова су читка, са великим проредом. Наслови су штампани крупним словима. На Ib листу је илустрација у дврорезној техници. На горњој половини је слика Грачанице, а на доњој портрети Косме Мелода, Јована Дамаскина и Јосифа Химографа. Октоих има три иницијала и два орнамента у црно брлој техници.

Штампарија је престала да ради исте, 1539. године. Судбина штампара Димитрија није позната.

Литература[уреди | уреди извор]